Планирани фискални дефицит на нивоу Републике за наредну годину износи 0,6 одсто БДП-а односно 28,4 милијарде динара, што је 40,7 милијарди динара ниже од дефицита планираног буџетом за 2017. годину.
Предложени буџет ће се наћи на седници Скупштине Србије која је заказана за среду, 6. децембар.
Министар финансија Душан Вујовић рекао је на седници Одбора за финансије да је буџет за 2018. планиран на основу пројекције да ће реална стопа раста у идућој години бити 3,5 одсто БДП.
Вујовић је рекао да је простор за повећање плата и пензија у идућој години утврђен као награда за оно што је остварено у последње три године реформи.
Наводећи да је у овој години суфицит у буџету био рекордан, дефицит низак, а раст реално два одсто, Вујовић је оценио да је, осим простора за веће плате и пензије, у идућој години обезбеђено и више новца за инвестиције.
Како је рекао, за капиталне инвестиције у 2018. предвиђене су 128,3 милијарде динара, што је 2,7 одсто БДП, од чега је највише и то 54 милијарде динара намењено инфраструктури.
Субвенције из буџета у наредној години имаће развојни карактер, рекао је Вујовић.
Истакао је да се ефекти фискалне политике најбоље виде на смањењу камата, те ће свако ново задуживање бити под много повољнијим условима и то по камата до два одсто.
Додао је да ће повољније камате бити и за задуживање у приватном сектору.
Одбор за финансије прихватио је у начелу и пратеће законе буџета.
Посланик СНС Верољуб Арсић изненађен је ставом и мишљењем појединим оценама које је Фискални савет изнео у анализи буџета за наредну годину, оценивши да оне прелазе у политику, што председник тог савета, Павле Петровић, негира.
Петровић је, наиме, каже да Савет може да да своје мишљење о буџету, да то није политика и улажење у домен владе и парламента, већ да то тело само указује на потенцијални фискални ризик који може изазвати продужавање привремене мере смањења пензија.
Арсић је, на седници скупштинског Одбора за финансије, рекао да м изгледа су чланови Фискалног савета "посвађани сами са собом".
Подсетио је да је Фискални савет 2014. тражио још драстичније смањење плата и пензија јер у супротном идемо у финансијски хаос, као и отпуштање неколико десетина хиљада људи, а сада тражи да се укине мера која се односи на умањење натпросечних пензија.
Долазимо, каже, у ситуацију да неко ко је раније тражио да се пензије смање по 50 процената, сада тражи да се врате на ниво какве су биле 2014.
Мени је драго када неко почне да се бави политком, а не струком и политику стави изнад струке, да га догађаји демантују. Сада је крај 2017. никаквог финансијског хаоса није настало, буџет је сигуран, нису десетине хиљада људи губиле посао, каже Арсић.
Навео је да је Фискални савет дао себи за право, не да оцени политику владе, него закондавне процесе у скупштини и тврди да су закони које доноси парламент неправедни.
Арсић је рекао да се у анализи Фискалног савета, између осталог, каже да је економска уређеност пензијског система нарушена крајем 2014. усвајањем закона о привременом уређењу исплате пензија.
Хоћете да кажете да Скупштина урушава економску уређеност? Или, због тога се сада може отворити опасна правна дилема
, а ко сте ви да отварате опасне правне дилеме? Посланици кад доносе законе одговарају само својим бирачима, рекао је Арсић цитирајући делове анализе Фискланог савета.
Навео је да је улога савета да подноси своју оцену о буџету скупштини, да изнесе податке који ће да се сагласе или не сагласе са ставом владе и да се ту њихова улога завршава.
Међутим, овде се неке ствари мењају, мешају и неко презума посао посланика. Не може Фискални савет на овај начин да комуницира са владом, то можемо ми. Ми смо за то добили мандате, не ви. Ако хоћете да се бавите политиком немам ништа против, изађите на изборе победите и бавите се политиком, навео је Арсић.
Арсић је рекао и да Фискални савет појединим оценама хоће да каже да Скупштина својим законодавством омогућава да се преко закона врши прозивољна прерасподела имовине пензионера.
И овај папир пошаљете у скупштину. То је срамота, непоштовање парламента. Не можете ви нашу улогу да преузимате, каже Арсић.
Додаје да Фискални савет наводи да ће у 2018. први пут после низа година учешће државних расхода за зараде у БДП да се благо повећа са око 8,2 на око 8,3 одсто БДП, а после у истом известају наводи да маса расхода за запослене и пензије расту у складу са пројектованим растом БДП тако да њихово учешће у БДП не расте већ се задржава на нову од 2017.
Шта је сад тачно? Оно на страни 34 или страни 11? Не може да буде и једно и друго, навео је Арсић.
На примедбу Фискалног савета о великим издвајањима за инвестиције у Министарству одбране, те навода да би Скупштина требало да буде упозната са наменом и оправданошћу ових расхода, Арсић је поручио Фискалном савету да прочита Закон о јавним набавкама, Закон о Народној скупштини и Пословник о раду парламента.
Одбор за безбедност третира и подноси извештај Скупштини, немојте да се мешате у наш посао, каже Арсић.
Арсић је питао предсендика Фискалног савета Павла Петровића да ли прима и плату и пензију и навео да нема ништа против и да је пензија Петровићево законско право.
Нити ми пада на памет да о томе дискутујем са вама, само испада да сте у сукобу интереса јер улазите у овај део који је поднео највећи део терета финансијске кризе. Захвалан сам вам на томе, на тој подршци влади коју сте дали, рекао је Арсић.
Павле Петровић је рекао да је тачно да се Фискални савет залагао за веће смањење плата и пензија 2014, али не и за отпуштање великог броја запослених.
Поводом примедби Арсића на неконзистентност документа Фискалног савета, Петровић је рекао да то тело мисли да треба укинути закон о привременом смањењу пензија јер се у супротном улази у потенцијални финансијски ризик.
Више, каже, не постоји криза јавних финансија и не постоји оправданост да се задржи тај привремени закон, а његово продужавање значи могућност да га поништи Уставни суд или да се предмети нађу пред Судом у Стразбуру слично као, додаје, у случају тужби Суду у Стразбуру за неисплаћене плате.
Морамо да укажемо на ризик. Ми ту не улазимо у политички део, каже Петровић.
У расправи на седници одбора, радикали су негодовали што посланици нису имали времена да се упознају са предложеним буџетом и пратећим законима, а Зоран Красић из СРС тражио је да Влада Србије достави парламенту податке о реализацији свих међународних кредита.
Шеф посланичке групе Д ЈБ Саша Радуловић каже да се противио смањењу плата зарад смањења дефицита у буџету, и залагао да се уштеде праве тамо где се нерационално троши, те навео да ће држава наставити да новцем грађана плаћа активиране гаранције за кредите Ер Србије, Железнице и Србијагаса.
Шеф посланичке групе ДС Горан Цхрић питао је министра финансија Душан Вујовића коју меодологију у обрачуну јавног дуга подржава - да ли ону Синише Малог и Горана Весића по којој је дуг Београда 2014. био 1,2 милијарде евра или методологији Фискалног савета који каже да је тај дуг износио око 400 милиона евра.
