КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ  Кашу од шипурака вреди справљати

Прву бербу шипурака, или шипака, на 10 хектара под дивљом ружом ове јесени имао је на свом газдинству дипломирани инжењер агрономије Карољ Фекете (68) из Новог Кнежевца
Karolj Fekete iz Novog Kneževca Foto: M. Mitrović
Фото: Карољ Фекете из Новог Кнежевца Фото: М. Митровић  

Фекете се до сада бавио семенском производњом, лековитим и зачинским биљем, што је увек давало веће ефекте од класичног ратарства. Фекете има засађених 30 хектара, а ове јесени се припрема да плантажу прошири за још 20, тако да ће имати највећи засад дивљих ружа не само у Србији него у окружењу, на укупно 50 хектара!

Фекете је одлучан да све расположиве површине засади дивљим ружама и убира шипке, јер сматра да је то лепа и исплатива производња, не изискује пуно радне снаге, него један човек са неопходном механизацијом може комотно да опслужи свих 50 хектара! Сав улог за старе дане Фекете је ставио на шипурке, уверен да прави добар посао.

- Трећина засада је сада дошла на род, јер шипурак роди трећу годину од подизања плантаже. Имена три типа шипурка које узгајам су “лакса”, “шмит идеал” и “инермис”. Називи су им “фантомски” да би се могли разликовати по основним карактеристикама. Прва два су почела да рађају, а бербу трећег имаћу први пут идуће сезоне. Управо припремам земљиште за садњу, да заокружим плантаже на планираној површини - прича Фекете, који поред производње шипака, улази и у производњу садног материјала дивље руже, очекујући да ће његовим стопама кренути и друга газдинства у нашој земљи.

Он указује да је производња шипурака врло захвална, јер нису потребна велика улагања у односу на остале културе, али у нашој средини то није традицонална култура, него представља новост и ретко ко има засаде. До сада се, док је било више вредних руку, шипурак углавном убирао као дивљи плод, међутим, како је оних који шипке беру све мање, а има потражње на иностраном тржишту, Фекете је одлучио да на северу Баната подигне велику плантажу шипурка.


РАЧУНИЦА ЈАСНА: Килограм шипурака – један евро

По хектару имам засађено 2.500 биљака, са међуредним размаком од четири метра, а у редовима размак између биљака је метар. У првој берби убрао сам у просеку око 800 грама плодова по биљци, што је око две тоне по хектару. Када доспеју на пун род свака биљка даје у просеку око три килограма шипурака, а знају да роде и до пет килограма. Килограм шипурака може се продати за један евро, али је исплативије продати бар полупроизвод у виду каше за коју ми купци плаћају 1,3 евра за килограм – каже Фекете.


- Био сам у Будимпешти на стручном скупу о органској производњи где су партнери инсистирали да уђем у органску производњу шипурка. Шипурак сам док се нисам посветио производњи, знао као дивљу биљку која расте самоникло. Прихватио сам да уђем у ову производњу јер су партнери обезбедили тржиште, све иде за извоз у облику воћне каше, за Аустрију и Немачку - открива наш саговорник.

Технологија узгоја дивље руже је врло једноставна, јер се на плантажи понаша баш као дивља, а у органској производњи не сме се прихрањивати вештачким ђубривом, нема третирања пестицидима, али и нема посебних штеточина и болести које је одвише нападају. Лисна рђа и пепелница ако се и појаве не утичу толико на род, јер се појављују у каснијој фази вегетације када је плод формиран.

- Врло је једноставна производња, али се улазак у производњу тешко прихвата, јер после заснивања плантаже на први род треба чекати три године, мада људи улазе у подизање засада на којима плодове бербе треба чекати и дуже. Улагања у подизање засада прве године је око 1.000 евра, наредне две за негу је потребно по 500 евра, међутим, након тога све иде са минималним трошковима за негу. Најважнији посао је резидба, јер се њоме утиче на биљку да се регенерише новим изданцима и више рађа. Није реч о класичној резидби као код другог воћа, него треба одстранити све изданке дебље од два центиметра, јер се берба обавља машински па дебљи изданци утичу на квалитет бербе - објашњава Фекете.

Фото: Плантажа шипурака код села Филић надомак Новог Кнежевца Фото: М. Митровић 

Има велике потражње за шипурком на европској и светској пијаци, јер плодови шипурка су веома богати витамином Ц и другим састојцима, па је изузетне вредности као антиоксиданс, тако да има широку примену. Шипурак, рецимо, чак десет пута има више витамина Ц него лимун!

- Светско тржиште управо тражи шипурак са овог поднебља, из Србије и окружења, јер овде имамо погодне земљишне и климатске услове који утичу на квалитет и унутрашњу вредност плодова. Може шипурак да се узгаја и на квалитетнијем земљишту, али врло добро успева и на неквалитетним, што није случај са дургим културама. Најбоље успева на благо киселим земљиштима ПХ вредности 5,5 до 6,5, а таквог земљишта је пуно у Србији. Међутим, људи се тешко одлучују да подижу засаде шипурка јер не познају производњу и због тога што треба дуже чекати да се дође до финансијских ефеката. У Србији је мали број газдинстава која се баве производњом шипурка, углавном на мањим површинама, где се берба обавља ручно, али бербу шипурка на великим површинама немогуће је обавити ручно. Доста сам путовао и обилазио произвођаче у иностранству, да се упознам како то људи раде у Пољској и Бугарској где има производње на већим површинама. Ушао сам у ову производњу зато што сам одмах у старту рачунао на механизовану бербу за коју има изузетно добрих решења, али то захтева доста улагања. Надам се, док сви засади доспеју на род, да ћу успети да набавим француске машине које су погодне и за бербу грожђа, које сам био да видим како раде - појашњава Фекете.

За почетак он је набавио полуредну машину, из категорије вучених машина, али за плантажу какву је засновао има изузетно мали учинак пошто за дан род може да убере са свега хектар и по, а у послу којег се латио треба водити рачуна и о даљој манипулацији. Фекете напомиње да има још доста ствари које треба да реши, али верује да док сви засади на 50 хектара стигну на пун род, да ће оправдано бити улагање у веће машине за бербу. Прерада у кашу која иде у извоз ради се у специјализованим погонима за прераду воћа, регистрованим за органску производњу, па испорука иде у камионским цистернама до крајњег купца за даљу прераду.

Фекете се одлучио за подизање плантажа дивље руже по успостављању сарадње са партнером из Немачке који је у време бивше Југославије, са подручја Србије увозио 5.000 до 10.000 тона плодова дивљег шипурка годишње. Они се сада баве шипурком из Чилеа, јер шипурак из ове јужноамеричке земље је доминантан на светском тржишту, али квалитет није такав као што је шипурак са ових простора, па су заинтересовани за плантажну производњу у Србији.

Дивље руже цветају крајем маја тако да избегава мразеве и увек рађа. Фекете вели да се никада жбун дивље руже крај пута или на пашњацима не види без рода, рађа у свим временским приликама, чак и у сушним сезонама. На плантажи се обавља међуредна обрада, да не би преовладао коров, али пошто је у питању дивља биљка није захтевна, па јој не треба пуно неге. Највећи проблем, напомиње Фекете, је дивљач, јер зечеви и срне радо једу младице, нове изданке дивље руже, па биље када их обрсте застају у развоју, због тога је и засад на плантажи доста неуједначен. Ипак, Карољ сматра да га то не спутава да производњу заокружи на планирнаој површини. Било би боље да је засад ограђен, али пошто није у једној парцели, него на више места, на мањим парцелама код насеља Филић, на Крстурском путу и другим локацијама у атару.

Милорад Митровић

Пројекат „Хроника Новог Кнежевца“ реализује ДВП Продукција, а суфинансира Општина Нови Кнежевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести