По њеним речима, циљ пројекта који је назвала „Музејска прича“, јесте да се потпуно измени њен однос према музеју, предмету и кустосу, те да се становништво непосредно упозна са предметима из свог места, а који се налазе у Музеју Војводине.
– Пројекат је започет 2015. године у селу Параге, у ком је наишао на веома добар пријем публике – објашњава Љиљана Трифуновић, која у Музеју Војводине у оквиру Етнолошког одељења води Збирку „Текстилно покућство“. – После мировања од две године, пројекат је настављен 2018. када је одржан четири пута - у Бегечу и Товаришеву, затим у ОШ „Браћа Новаков“ у Силбашу целом наставничком већу, и у ОШ „Вук Караyић“ у Бачкој Паланци, ученицима петог и шестог разреда. Следеће године публика у Музеју Словака у Бачком Петровцу и у Новом Саду у оквиру манифестације „Оно што имамо...“ имала је прилику да чује и види шта с њиховог терена баштини наш музеј. Током 2020. године музејска прича испричана је у Мошорину и Србобрану, а 2021. у Белој Цркви и Инђији.
У јуну ове године пројекат у нешто измењеном издању, тачније прилагођен за ђаке, одржан је у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Кроз шест часова, којима су псисуствовали ученици првог и трећег разреда, Љиљана је објашњавала шта је музејски предмет, када он то постаје и шта се подразумева под музејском документацијом.
– Кроз „Музејску причу“ користим прилику да публици појасним шта је музеј, шта је посао кустоса или конзерватора, шта значи стална поставка, како се набављају предмети и друге информације које су ширем аудиторијуму занимљиве, као што је понеки детаљ са терена. Посебна пажња се посвећује постојећим подацима о историјату предмета, техници израде, ко га је израдио и користио. Одређени историјски подаци о породици, ткаљи или везиљи се свакако допуне – каже Љиљана.
С обзиром на то да је у питању својеврсна дигитална изложба, која не захтева посебне услове и издатке, презентације су до сада одржаване у разним просторима – библиотекама, школским учионицама, мањим салама и клубовима. На свакој презентацији буде између 10 и 30 посетилаца различите старости, пола и образовања.
Следећу презентацију музејских предмета Љиљана ће одржати у Сремским Карловцима. У Еколошком центру „Радуловачки“ 14. октобра од 18 сати она ће тамошњем становништву причати о одређеном броју од око 50 предмета из Сремских Карловаца, који су похрањени у Музеју Војводине и распоређени у три збирке – привреда, занати и становање.
На карловачкој презентацији биће речи, између осталог, о изузетном примерку ормара из 19. века. Ормар је део сталне поставке Музеја Војводине од 1990. године. Откупљен од Јове Јовановића 1954. године, а потиче из 1867.
Део збирке Музеја Војводине из Сремских Карловаца је и ћилим из 1885. године. Настао је у Крчедину, али је удајом стигао у Сремске Карловце као део девојачке спреме Кате Поповић. Исткала га је Ката, као девојка са 18 година, клечаном и чунканом ткачком техником, са кудељном основом и вуненом потком. Необичност ћилима је што је између кракова медаљона исткано по једно срце, и то што је на једној половини исткан ћирилични монограм ткаље „ПК“. Ћилим је Музеј Војводине доспео 1976. године, тако што га је продао Слободан Поповић из Сремских Карловаца.
Зорица Милосављевић
Фото: Љ. Трифуновић
