Фото изложба и ретроспектива Ж. Жилника у поклон збирци Рајка Мамузића

Желимир Жилник је понос не само Новог Сада, него српске филмске културе у целини. Није ми намера да буде духовит ако кажем да се та култура састоји од српских филмова, српске кинематографије и Желимира Жилника, што нужно инплицира да је Жилник кинематографија по себи, али не само у овом малом локалном простору званом Нови Сад, Србија или регион него је он заиста европски филмски бренд – рекао је Мирољуб Стојановић, филмски критичар отварајући изложбу „Желимир Жилник: међу људима“ приређену у Галерији Поклон збирке Рајка Мамузића поводом пет деценија филмског стваралаштва овог истакнутог редитеља.
1
Фото: Dnevnik.rs

По Стојановићем речима, сразмерно количини пажње, реакција и интересовања у свету последњих година за Жилниково дело он постаје и светски феномен по броју својих ретроспектива и и критичарских ођека, али и јединствен редитељски феномен у историји српског филма и филма на овим просторима. Специфичност Жилниковог редитељског потписа и континуитет који траје педесет година не постоји у европском филму, ни у сазвежђима ни у минорнијим издањима, сем блиског идеолошког и естетичког садруга чије је име Жан Лик Годар. Представљајући га као аутора препознатљивог по перманентним трагањима у домену ангажованог филма са најплеменитијим побудама, Стојановић је указао да је у питању опус који заиста има светски значај. То је редитељ чије време парадоксално тек долази и како је рекао тај вечитити младић кога нису могли корумпирати никаквим наградама остаје једна од светлих тачака српске кинематографије.

Објашњавајући популистичку флоскулу „међу људима“, како је назвао изложбу фотографија са снимања својих филмова, Жилник је указао да она најбоље означава филмски медиј и тај занат.

 “Музичар би овакав јубилеј назвао педесет година међу црно-белим диркама, сликар педесет година за штафелајем, а на филму су и они испред и они иза камере један колектив и редитељ мора поред редитељских и сценаристичких идеја на известан начин да разуме и енергију и знање и таленат свих око њега. Када редитељ каже да приказује свој филм, то је само полуистина, јер то је дело њега и његове екипе”, рекао је Жилник.

Подсећајући на време када је још врло млад почетком седамдесетих година наишао на прве препреке у вези филмова који су до тада били доста добро примљени, неки и еуфорично, Жилник је рекао да се за филм „Рани радови“ обично каже да је забрањен у Југославији, а награђен у Берлину, мада је у Пули 1969. добио четири- пет награда. Променом културне политике у Југославији па и у целом социјалистичком свету ти филмови су елиминисани из дистрибуције, и он је тада са тридесетак година помишљао да све то напусти.


Пројекције филмова до краја јануара

До краја јануара у Поклон збирци Рајка Мамузића од 15 часова, три пута недељно смењиваће се пројекције четрдесетак Жилникових краткометражних, дугометражних, документарних и играних филмова из различитих периода његовог богатог стваралаштва. На једном компјутеру ће бити постављени филмови тако да ће моћи да се виде и ван термина за пројекције. У пратећем програму за 11. јануар најављено је предавање о Жилниковом делу др Миљана Војновића “Социодрамски ход по жици наше стварности”. На трибини о документарној ТВ драми 17. јануара уз Жилника ће говорити и Ласло Вегел и др Светислав Јованов, а мастерклас на којој ће редитељ представити методологију свог рада биће одржан 25. јануара. 


Но, помно је читао искуства из таквих ситуација кроз историју, а како је рекао, готово да нема уметничке бранше која није пролазила кроз цензуру од 20. века до старог Рима, тако да га је то смирило. Читао је тада мемоаре руског књижевника Исака Бабеља који је био и велики сценариста, радио је за Ајзенштајна и један његов филм је три пута забрањиван. Бабељ пише да је тада отишао код Максима Горког и пожалио му се, а он му је рекао - идите међу људе, када га је упитао шта то значи, одговорио је да му је рекао све што је имао да каже. Ту формулу је, како је испричао Жилник, искористио већ за неколико месеци снимајући документарни филм „Устанак у Јаску“.

Место одржавања изложбе подсетило је Жилника и на почетак његове филмске каријере када је за новосадску “Неопланту”, која је привремено била смешетена у згради Галерије Матице српске, снимио свој први кратки филм “Журнал о омладни на селу, зими”, приказан на отварању ретроспективе уз ТВ филм Драгомира Зупанца о његовом уметничком опусу.

Н.Попов

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести