Марти Хелде, редитељ: Гласна порука „Скандинавске тишине“

Марти Хелде је млади естонски редитељ чији су филмови карактеристични по црно–белој техници у којој их снима.
t
Фото: Youtube Printscreen

Такав случај је и са његовом минималистичком психолошком драмом „Скандинавска тишина“, која ће бити приказана у биоскопу “Абазија” 24. јула, у 19 сати у оквиру програма 26. Фестивала европског филма Палић. Филм говори о томе колико поједине „тишине“ могу бити штетне на односе које градимо, истичући значај искрености и отворености у међуљудској комуникацији. „Скандинавска тишина“ део је, иначе, програма „Паралеле и судари“, који обухвата ангажоване филмове из негдашњег источноевропског блока.

– Док сам радио на филму, водио сам се тишином која је врло својствена нордијском народу – открива нам Марти Хелде. – То је прича која помаже да се разуме зашто нам је толико тешко да се отворимо једни другима, и шта се дешава са нама у ситуацијама када више није могуће ћутати. Филм је управо базиран на тој основи – тренутку када ћутање престане. „Скандинавска тишина“ је људска и саосећајна прича испуњена љубављу и љутњом.

 Наслов филма, заправо, има дубље, метафорично значење.

– Скандинавија усмерава гледаоца ка осећању и метафори на начин на који ниједна друга формулација попут „Европске тишине“ или „Естонске тишине“ не би учинила. Са „Скандинавском тишином“ говорим о особама које живе у нордијском подручју. Ко смо ми овде? И зашто смо такви какви јесмо?

 Шта за вас значи тишина?

– Живот је пун различитих врста тишине. Тишина може бити испуњена безбројним варијацијама и осећањима. Може бити пуна наде, туге, жалости, анксиозности и неугодности. Описати тишину, визуализовати је, није лак задатак. Тишина која је испуњена и која је пуна значења је мени веома важна. То је место између две речи, а њена боја зависи од онога што се десило пре те тишине. Заједно са дизајнером и композитором покушао сам да искомпонујем тишину у њеним различитим димензијама и наставио да трагам за тишином која би могла говорити о кривици или опроштају.

 И ваш претходни филм снимљен је у црно–белом формату. Привлаче вас његова патина, елеганција..?

– Често себи поставим исто питање, али никада нисам дошао до конкретног одговора. Док стварам, ја тим делима приступам кроз форму. Осећам филм као целину и форму пре него што наставим са радом. За мене су аудио–визуелне форме и слике одраз садржаја, а те две ствари функционишу независно једна од друге.

 Шта бисте волели да постигнете филмом?

– Моја жеља за оба моја филма је била да продре у људе и поведе их на једно путовање унутар себе, кроз тај веома личан простор. “Скандинавска тишина“ је корак ка дубљем унутрашњем разумевању. Осећам да у простору у којем данас живимо бука и анксиозност воде наше животе приликом сваког контакта са околином. Покушао сам да понудим гледаоцу бег од ове буке кроз црно–белу фотографију и минималистичко приповедање.

 Какве су биле реакције публике након одгледаног филма?

– Реакција публике била је топла и позитивна. Изгледа да тишина има унверзално значење за публику из свих делова света. Веома ми је важно да мој посао може да “помери” човека у емотивном смислу.

 Шта вам значи учешће на Фестивалу европског филма Палић?

– Публика и атмосфера су јединствене, и за мене је част што ће мој филм бити део свега тога.

        М. Стајић

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести