Овако, осим насловног стиха из песме и сценарија из реалности, пардон, ријалитија, пролази као већ виђена и много пута поновљена формула да савремени човек окупиран медијском продукцијом стварности, бива поражен и покопан на дно дна, што је крилатица већ једног другог рокенрол песника – Рамба Амадеуса.
Џони у филму је Никола (Гордан Кичић). Он је идејни творац, водитељ и “председник жирија” популарне емисије “Три минута славе” (ето мало и Ворхола), у којој опскурне таленте пљује и вређа, јер народ то воли. Бескрупулозан чика у најбољим годинама, Џони је и шармер младих дама које би могле да му буду кћерке, али нису. Још једна “шаљива” доскочица у низу.
Док Џони пије, шмрче, пумпа и бљује, око њега се плете стварна мрежа догађаја који нам објашњавају како је и зашто постао такав – дете којем су родитељи настрадали у саобраћајној несрећи, момак који се не сећа својих сексуалних излета, због чега трпи и недоумице да ли је и коме он сам отац, мада га ни то нешто посебно не занима, до краја ће доживети стварни шок који ће да га отрезни и врати на стари, добри пут правих вредности. Још једна тривијална сценаристичка флоскула.
Паралелно, гледамо друштво огрезло у потрази за славом, старлете и пируете маминих и татиних синова и кћери, полицијске и криминогене структуре у којима се не зна ко је ко и ко је коме, шта ће сви у свему томе (да уотребимо још мало рокенрола, овај пут песму “Горибора”). Овај ниво приче филма “Патуљци са насловних страна” пођеднако је илустративан и уноси јако мало драматике у црнохуморну пародију на тему сензибилитета модерних селебритија, вонабија и оних којима то друштво не смета, док год могу да задовоље своје ниске страсти, пориве и прохтеве, осете мало моћи над другима, кад већ не могу да владају собом.
Док је филм на моменте смешан, да не кажемо забаван, на још ређе моменте критички, али и дидактички резак, већином је досадан и лоше исконструисан, са драматургијом у којој тек пред крај почне нешто и да се дешава. Нешто мало и касно за све до тада већ виђено, једно те исто (опет мало Рамба).
“Патуљци са насловних страна” је филм, пак, сасвим солидно снимљен, озвучен, монтиран, са вредном глумачком екипом у већ провереној подели улога. Полицијског инспектора игра Радослав Рале Миленковић, ТВ магната – дебила Борис Миливојевић, а манекенка, рол модел клинка, која не баш тако глумачки убедљиво као Кичићев Џони полако, али сигурно мења страну, је Милена Радуловић. Запажене улоге и епизоде играју Марко Гверо, Љубомир Бандовић, Милош Влалукин, Сања Радишић, Александар Радојичић, Олга Одановић, Јелена Ђукић, Тамара Крцуновић... Више него довољно за просечан домаћи филм, опору комедију на тему друштвене реалности, опет пардон, медијске слике ријалитија.
Игор Бурић
