Изложбом Пеђе Ђаковића, аутора који је навршио тридесет година плодног стваралаштва, остварује се значајан контакт са признатим интернационалним уметником, који је, по речима чешког академика Мирослава Кливара, у савремено европско сликарство унео неоуобичајено стилско полазиште: сликарску легенду.
Сликарство Пеђе Ђаковића разгранато је на више циклуса међусобно сродних, у историзованој тематици, којима су заједнички драматична и сигурна цртачка линија. У Ђаковићевим сликама/визијама често видимо патос, трагичку ноту унутар специфичне вредности историје културе. Посебно место у опусу овог уметника заузимају слике посвећене страдалничким подвизима српске војске у Првом светском рату.
Голгота српских историјских збивања, херојско и надљудско, али и жртва као цивилизацијски узус – извори су који покрећу Ђаковића и смештају његов сликарско-цртачки ангажман између традиционалних вредности и савременог, стваралачког тренутка (Плава гробница, Прелаз преко Албаније, Колубарска битка). На истом курсу, заснованом на односу Пеђе Ђаковића према српској и светској баштини, налазе се и митолошке асоцијације фигуралног проседеа на којима су представљене Афродита и Антигона.
Означавајући архетипске карактеристике човекове личности, у динамици несвесног, на размеђи мита и стваралачке имагинације, цртачка линија на Ђаковићевим сликама пружа посматрачу суштинску ликовну поруку. У овим случајевима, боја служи да подупре већ довољно снажну и отежалу цртачку конструкцију која је произашла из ауторовог студирања плутајућих и беживотних тела. Тако су се два нераздвојна медија, цртеж и слика, сусрели и умрежили на платнима како би у драматичним и засенченим пољима дочарали силовите тренутке налета оклопника на коњима, на Газиместану, на Косову пољу.
У овој серији слика кључно место заузима допојасна, као укопана и уснула фигура васкрслог Цара Лазара изнад назнаке каменог теснаца, којом Ђаковић додатно апострофира небесно опредељење и улогу светог ратника предводника. На тај начин, епски домашаји постају претпостављени креативни простор сликарског деловања Пеђе Ђаковића. Уз њих су и слике Исус Христ улази у Јерусалим и Богородица са Христом, у интензивном колориту, директно инспирисане монументалним средњовековним фреско сликарством манастира Студенице и цркве Богородице Љевишке.
Централно место на изложби у Галерији Матице српске, ипак, заузима четири метра дуга слика под називом најпознатије светске циркуске трупе Цирљуе де солеил, за коју Пеђа Ђаковић каже да представља наду оличену у вечитој човековој потреби за игром. Заправо, Пеђа Ђаковић проналази покретач у сусретима различитог, свестан дуалности света око нас, у сталном смењивању добра и зла, како би нам протумачио свој сликарски цредо – а то је: симбол трагичне борбе оличен у иконографији херојског.
Стручно тумачење изложбе
Вечерас у 20 часова у Галерији Матице српске биће одржано стручно тумачење изложбе Пеђа Ђаковић – 30 година стваралаштва. Др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске и мр Данило Вуксановић, кустос изложбе представиће публици рад Пеђе Ђаковића који је у савремено европско сликарство унео неуобичајено стилско полазиште - сликарску легенду, и говорити о изложеним делима. Изложба је отворена до 24. септембра.
Мр Данило Вуксановић
