Дикс: Од  сентименталног убице до дрвене ноге генијалног сликара

Едиција „Ризница Бонели омнибус“ агилне „Чаробне књиге“ објављује комплетиране „мини стрип серијале“ италијанског корпорацијског стрип гиганта „Sergio Bonelli Editore“-а што је за ово тржиште и даље релативно нови профил издања.
Diks
Фото: Dnevnik.rs

Тврдо укоричена издања Бонелијевих дуговечних серијала већ су дуже присутна на нашој сцени (Текс Вилер, Загор, Дилан Дог...) али се ова едиција разликује по томе што сабира „мини серијале” за које су се шефови компаније Бонели угледали на америчке стрип корпорације ради проширења понуде која се до тада базирала само на бескрајним, вишедеценијским серијалима. Резултат ове одлуке је низ серијала који су у самом старту одређени класичним Бонелијевим форматом - свеске са стотињак црно-белих страница које излазе у месечном ритму - и предвиђеним-планираним роком трајања (читај, бројем свезака које ће се појавити). Упркос резервама па и отпорима, чини се да је то био добар потез који је Бонелију донео нове читаоце и отворио многе, другачије стваралачке просторе.

Након више од две деценије оваквог рада, међу бројним јунацима заокружених серија запажена је појава Јана Дикса, истражитеља уметничких дела, кога је створио цртач (радио на „Кену Паркеру“, „Дилан Догу“, „Тексу Вилеру“, „Марти Мистерији“...) и сценариста Карло Амброзини (1954), познат и као аутор серијала „Наполеоне“ који је излазио од 1997. до 2006. године у 54 свеске. „Јан Дикс“ се појавио маја 2008. и до свог закључења, јула 2010. „сакупио“, излазећи сваког другог месеца, 14 авантура.  

Јан Дикс је још један од хероја-истражитеља, у овом случају уметнина. Он је, како то и треба, чврст мушкарац средњих година, неформалног става и понашања, образован али јак на песницама и - наоружан. Формално је ангажован као консултант у Рајксмусеуму у Амстердаму пошто је експерт за старине и конзервацију, али и речити ликовни критичар те теренски момак који одрађује сваковрсне „акционе“ послове.  Диксов послодавац је директорка музеја Аника са којом је он у турбулентној вези која се често прекида пошто Аника, као јака, самостална пословна жена, тражи пажњу и жели да је у центру Диксовог живота а он је, опет, љубитељ пића и жена (којима лако пада у наручје). Због овако промењиве интимне ситуације посао често трпи а љубавници су нервозни и свађалачки настројени и кад су заједно и кад “паузирају” у вези. Диксов асистент је Герита који је углавном корисна логистичка подршка. Четврти члан неформалне екипе је пензионисани судија Хилман који по потреби прибавља информације и умирује љубавнике, а његова „мана“ што окупља старе, луцкасте преступнике. Дикс „оперише“ широм Европе (што је свакако егзотично у односу на „етаблирана“ места за криминал и мистерије каква су Енглеска и Америка) и сусреће сликаре, фалсификаторе, колекционаре и препродавце као редовне „становнике“ светова ликовне уметности; поред њих зу залутају и другачији живописни типови.

Заплети најчешће започињу као криминалистички али се лако у све, као додатна ексклузива, мешају елементи фантастике и хорора. Свака епизода је самостална осим лабаве везе која се огледа у стању љубави Анике и Дикса.   Други том сабраних Диксових авантура („Јан Дикс, омнибус бр. 2, епизоде 5-8“ Карло Амброзини и остали; издавач Чаробна књига, 2018) садржи четири епизода на чак 518 страна. Прва епизода, “Америчка трагедија” (цртеж Емилијано Мамукари) затиче Анику и Дикса у доконом смишљању приче иза слике (реч је о  делу Едварда Хопера): заплет се дешава у САД, у првој половини 20. века а јунаци су изневерена, трудна девојка и сентиментални плаћени убица. Но, испоставиће се да њихово приповедачко надметање има и своју реално-животну верзији…

“Заборављене стазе” (цртеж Гијез) воде Дикса у Канаду са задатком да за рачун тајновите жене на аукцији купи дело сликара Ван Дерна (у ствари Yексона Полока). Иза овог захтева, откриће се, стоји узбудљива и мрачна прича о убиству, брачном неверству, шиканирању Индијанаца и једном одбеглом гризлију. У “Рату” (цртеж Паоло Бачилијери) преплићу се мотиви са слика славног Анрија Русоа са бизарним убиствима три сестре. Мотив за ова недела још би се и могао наћи али необични извршиоци (жена на коњу, кловнови, Циганка са лавом) измичу логици. Завршна епизода, “Пешчани хоризонт” (цртеж Дулио Камањи) води Дикса у пустиње Марока и Алжира у којој треба да од отмича откупи Анику. План, међутим, пропада, Дикс је издан и рањен, Аника препуштена немилости терориста, пустиња је празна и неумољива. Али, помоћ стиже у лику усамљеног Туарега шверцера и духа генијалног сликара апстракције, Ханса Каспара (у ствари Ханса Хартунга), који је био и официр Легије странаца. Финале епизоде је импозантно: колона мртвих легионара, са официром Каспаром, маршира Амстердамом и, док им скитнице салутирају, они улазе у воде канала а онда, кад се вода умири, на површину исплива Каспарова дрвена нога!

Диксове авантуре из друге књиге све су дубље уроњене у фантастично, зачудно и мистично па ће се знатижељни читалац сетити атмосфере из неких, за хорор мање везаних, епизода серијала “Дилан Дог”. Наравно, тежиште фантастике у “Јану Диксу” је у преплитању уметности и живота, од “заустављања призора” до откривања тајне лепоте као есенције живота. Дикс, у епизоди “Рат”, објашњава: “Уметничко дело крије у себи живот у латентном стању (…) или бар садржи есенцијални део живота свог аутора, његов геније, његова осећања… Наравно, да би оживео, потребна је сарадња посматрача…”    

Авантуре на територијама које нису превише жанровски „трошене“ атрактивне су и забавне, а у овом тому потенцирана фантастика добродошли је “зачин” који отвара атрактивне стваралачке хоризонте и обећава нове, још узбудљивије приче.

Илија Бакић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести