А непосредни повод за Пишталово гостовање у Новом Саду током летњег боравка у Србији, с обзиром на то да годинама живи у Америци где предаје светску и америчку историју на Универзитету у Вустеру, Масачусетс, његова је нова књига “Сунце овог дана”.
После великог успеха, који му је донео роман “Тесла, портрет међу маскама”, уз НИН-ову и друге награде, преведен је на 11 језика, Пиштало се овог пута бави делом још једне значане историјске личности, Иве Андрића. Како каже Ненад Шапоња, уредник и власник издавачке куће “Агора”, која је овај епистоларни роман недавно објавила, у питању је књига која нашу књижевност чини одиста великом. Смештајући Андрићево дело усред личног књижевног мита, Пиштало је своју причу о појачаној садашњици исписао као писмо Андрићу.
Сам Пиштало указује на то да је књигу о Андрићу хтео да напише целог свог живота много пута читајући све његове песме, приче, есеје. У неком интервјуу су га, како каже, изненадили питањем „Без ког човека не би био оно што јесте”, а он је одговорио да не би био онакав писац какав јесте да у нашој литератури није постојао Иво Андрић. „Његове мирне реченице ставиле су универзум на колосек. Он се подразумевао као зид наше куће”, појаснио је Пиштало.
Пиштало у једном од писама Андрићу каже: „У младости ви сте писали да је смртни грех говорити о књижевности на некњижевни начин. Тако су о вама често говорили. Тако се углавном говори. Настојаћу да вас тога поштедим. У овој књизи скромно бих хтео да покажем да је писати о литератури са страшћу и љубављу не само могуће. То је једини начин.“
По сопственом признању, књигу “Сунце овог дана” писао је пуних пет година, јер је, како је навео, „огромна одговорност свирати у четири руке са неким врло моћним, а да твоје деонице не звуче као празнина”... И Ненад Шапоња је ову књигу упоредио са савршено одсвираном композицијом, а Пиштало објашњава да је користио тему контрапункта, музичке композиције у којој се две различите теме свирају симултано, а звуче заједно.
– Андрић је писац контрапункта. По Андрићу, љуљашка је обележје ако не света, а оно перцепције. Клица заблуде у самој истини расте. Небеса се преврћу. Као вук, он се зубима хватао за чворну тачку у којој се љуљашка окреће и ствар полази у супротност. Хармонизовање противречности он је сматрао суштином стваралачког чина. Додавао је хладног у топло, ноћног у дневно, плавог у црвено. Андрић је знао да ће описани призор бити жив једино ако у вашој свести буде присутан: код описа мора - копно, код описа буре - тишина, код описа бола - задовољство, код зла - добро. Укратко, невидљиви опозитум – рекао је поводом нове књиге Пиштало.
Шапоња, пак, такође истиче и да је у „Сунцу овог дана” путопис из света Андрићевог књижевног дела комбинован са извештајем из нашег света, који прати сунце овог нашег дана.
– Налазећи се усред „пропагандне киклопизације данашњице“, Пиштало подиже своју тачку посматрања и отвара нам аналитичке и поетичке прозоре, како према једној књижевној свести и њеном историјском контексту, тако и према пројекцији те свести у овом времену – указује Ненад Шапоња. – Бескомпромисно демонстрирајући етику књижевне оданости, али истовремено и етику оданости књижевности, приповедању света, аутор разговара са Андрићем на начин близак ономе на који је млади Андрић водио „Разговор са Гојом“. Усред мреже бритких асоцијација, замаскиран је овај епистоларни роман и у манифестни говор есеја, који у себи садржи скривену и збирку прича и збирку песама и путопис.
Н. Попов
