Избор Индепендента за најбољу реченицу која отвара роман

Наставници креативног писања, издавачи, и књижевни агенти (који свакако имају таленат да нањуше могућу зараду) имају обичај да наглашавају важност прве реченице у роману и њену моћ да привуче или одбије читаоца.
olovka pisanje
Фото: pixabay.com

Није чудо да годинама постоји такмичење за најгору прву реченицу – читаоца је важно брзо “упецати”, а многима који су се опробали у писању то баш и није најбоље пошло за руком.

Редакција “Индепендента” направила је избор уводних реченица познатих писаца које најбоље уводе читаоца у свет тих романа.

„Хари Потер и камен мудрости“ Џоан Роулинг: „Господин и госпођа Дарсли из улице Привет драјв број четири, били су савршено нормални, молићу лепо.“

„Ребека“ Дафне ди Морије: „Сањала сам прошле ноћи да сам опет у Мандерлеју.“

Ана Карењина“ Лава Николајевича Толстоја: „Све срећне породице су сличне; свака несрећна породица несрећна је на свој начин.“

„Велики Гетсби“ Скота Фицџералда: „У својим млађим, рањивијим годинама отац ми је дао савет који је остао са мном заувек. Када год пожелиш да критикујеш неког, рекао је, само се сети да нису сви људи на свету имали исте привилегије као ти.“

„Повест о два града“ Чарлса Дикенса: „Била су то најбоља времена, била су то најгора времена, доба мудрости, и доба глупости, епоха вере и невере, сезона Светла и сезона Мрака, беше то пролеће наде, и зима очајања, имали смо све пред нама, нисмо имали ништа, сви смо ишли право у Рај, сви смо ишли у супротном правцу (…)”

„Петар Пан“ Џ. М. Барија: „Сва деца одрасту, сем једног.“

„Кланица пет“ Курта Вонегата: „Све ово се стварно одиграло, мање – више.“

„Хобит“ Џ. Р. Р. Толкина: „У рупи у земљи живео је хобит.“

„Ловац у житу“ Џ Д. Селинџера: „Ако стварно желите да чујете ово, вероватно је прва ствар која вас занима где сам рођен, какво ми је било детињство и чиме су се бавили моји родитељи и све што је било пре него што су ме добили, све то дејвидкоперфилдско срање, али баш ми се и не улази у то, ако баш хоћете да знате истину.“

„Странац“ Албера Камија: „Мајка је умрла данас. Или, можда, јуче; нисам сигуран.“

„Страхови и слутње у Лас Вегасу“ Хантера Томпсона: „Били смо негде близу Барстова на рубу пустиње кад су дроге почеле да делују.“

„Џејн Ејр“ Шарлоте Бронте: „Тог дана није било могуће изаћи у шетњу.“

„Солитер“ Џ. Г. Баларда: „Касније, док је седео на свом балкону једући пса, Др Роберт Ланг је размишљао о чудним догађајима који су се одиграли у овом огромној стамбеној згради у претходна три месеца“.

„Гордост и предрасуде“ Џејн Остин: „Опште је прихваћена истина да младом и богатом нежењи свакако треба жена.“

„Стаклено звоно“ Силвије Плат: „Било је то настрано, врело и влажно лето, лето у ком су на електричној столици погубили Росенбергове, а ја нисам знала шта радим у Њујорку.“

„Метаморфоза“ Франца Кафке: „Кад се после тешких снова пробудио у свом кревету, Грегор Самса је схватио да се претворио у огавног инсекта.”

„Вранина цеста“ Ијана Бенкса: „Био је то дан кад је моја баба експлодирала“.

Припремила: Настасја Писарев

EUR/RSD 117.5311
Најновије вести