Печат вароши сремскокарловачке добила четири песника

НОВИ САД: Награда Бранковог кола, једна од најстаријих у региону, ‘’Печат вароши сремскокарловачке‘’, која се од 1967. додељује за најбоље песничке књиге на српском језику равноправно је припала Јовици Ђурђићу, Радомиру Стојановићу, Браниславу Зубовићу и Душану Захаријевићу.
1
Фото: Бранково коло

Ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола: Ненад Грујичић, Јелена Алексић и Крстивоје Илић.  У најужем избору биле су и књиге: „Прометејев чвор“ Ранка Павловића, „Галгал“ Злате Коцић, „Светлост будућег дана“ Радмила Ђуровића и „Моја мама зна шта се дешава у градовима“ Радмиле Петровић.

Јовица Ђурђић (Глоговици, 1949, живи у Истри) награду је добио за две књиге изабраних песама: „Врх тишине“ и „Лековита светлост“ (Боокланд, Београд, 2020). Ове књиге налазе се у петнаест томова изабраних дела Ђурђића штампаних ове године, која садрже поезију и прозу, песме и приче (и један роман) за децу. У награђеној изабраној поезији затичемо песме, најпре, у сонетној (међу корицама је и један сонетни венац) и слободној форми. Високо дотераних занатских решења, Ђурђић је песник отворене лирске емоције, филигрански оперважених слика и призора у снажном доживљају сопственог Ја, наводи жири.

Радомир Стојановић (Трешњево,1942, живи у Београду) награду Бранковог кола добија за седму књигу поезије „Наличје тишине“ (Панорама –Јединство, Приштина – Косовска Митровица, 2019). По оцени жирија, он је песник стрпљивог нерва у времену и невремену балканског миљеа, онај што чека епифанијску прилику да би написао стих. И у овој књизи он поседује своје препознатљиве премисе: поезија, завичај, култ Косова Поља, жена. Пођеднако вешт у слободном и везаном стиху (дистиси, катрени, сонети), Стојановић држи до старе истине да без јединства форме и садржаја нема савремене поезије.

Бранислав Зубовић (Тузла, 1976, живи у Новом Саду, ради у Врбасу) награду је добио за пету књигу песама „Тремор“ (Удружење књижевника Србије, Београд, 2020). Рука као симбол снаге и стваралаштва, пружене помоћи и заштите, у овом случају симбол лирског краснописа и оловке што пева, из позиције најтишег и најсуптилнијег креативног покрета, доспева кроз  нови наслов, „Тремор“, до новог значења –  подрхтавање и неритмичмне осцилације – пољуљани живот, изгубљени ослонац, избеглиштво и прогон, изгибија и катаклизма, указује жири.

Душан Захаријевић (Косовска Митровица, 1992. године, живи у Београду) као најмлађи лауреат награђен је за другу књигу поезије „(Не)доглед“ (Битије, Нови Сад, 2020). „(Не)доглед“ је књига на трагу прве, али, по оцени жирија још конкретнија у зазиву суштаства и тајне поезије саме, зрела књига, другачија од затечених поетика на савременој српској књижевној сцени.

Ово је поезија која не жели да занемари традицију у сопственом језику, поезија која се искива из пропламсаја оних песника који су стварали нове речи и синтагме, нови језик за сва времена.

Награда ће лауреатима бити уручена на песников 197. рођендан, а на „Пролећним Бранковим данима 2021“, у најстаријој српској Карловачкој гимназији, где се Алексије Радичевић школовао од 1835. до 1841.

        Н. П.

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести