Можда некоме сценарио у коме директори више издавачких кућа одбијају Џ. К. Роулинг и њен роман о доживљајима дечака Харија Потера делује немогуће и апсурдно, али то се реално догодило.
Након дванаест одбијања, требало је да се појави једна осмогодишњакиња, Алис Њутон, ћерка оснивача данас чувене издавацке куце Блумсбери, која је захтевала од оца да јој омогући да прочита остатак књиге, јер је ауторка послала само прва поглавља.
И тада је било потешкоћа. Наиме, стручњаци из области маркетинга су били изричити у уверењу да је књига писана искључиво за дечаке и убедили су списатељицу да се потпише са Џ. К. уместо са Џоен.
Такође, саветовали су је да пронађе дневни посао како се не би ослањала само на писање.
Сви знамо шта је уследило. Продато је преко 450 милиона примерака књига, снимљено је осам блокбастера, док су фанови распршени по читавом свету и можемо рећи да је доста људи уживало у овој дечачкој књизи, без обзира на године и пол.
Добар део великана светске књижевности је више пута био одбијан. Џејмс Џојс је, рецимо, добио једно једноставно "не" за "Даблинце", исто као и Џек Керуак за своје путешествије које је касније постало модел за "роман на путовању" (роудмуви).
Ту су још и "Књига о џунгли" која је Киплингу донела бесмртност, па "Да Винчијев код" Дена Брауна који се и после две деценије стално доштампава.
У ту категорију спада чак и "Велики Гетсби", књига која више пута екранизована и аутора Скота Фицџералда ставила међу култне писце англосаксонске литературе 20. века.
Хорор филм Стивена Кинга "Кери" начинио је од истоименог романа интернационални хит и још важи за једно од најбољих дела хорор жанра. При томе треба имати у виду да је доживео више екранизација.
Кингов први роман "Кери", нашао се у продаји 1974, али његов пут до славе није био нимало лак. То је био његов четврти роман и у почетку га је и он сам отписао.
"Кери" је најпре требало да буде кратка прича, али након написане три странице, Кинг ју је бацио у ђубре. На сву срећу, његова жена Табита је спасила причу и натерала га да је прошири у роман. Али ни ту није био крај Кинговим мукама, јер је тридесет издаваца одбило "Кери".
Један од издаваца је у образложењу навео да нису заинтересовани за научну фантастику прожету негативним утопијама јер се тако нешто уопште не продаје.
Када је "Даблдеј Паблишинг" одлучио да изда роман у тврдом повезу, Кинг је био одушевљен и искористио је новац који је унапред добио како би преселио породицу из приколице у којој су живели и купио нова кола. Али срећа није дуго трајала, јер је продато само 13.000 примерака књиге. Кинг је помислио да је стигао до краја. Али није био у праву. Права на меко издање су ускоро продата Сајн буксу и Кингу је уплаћено 200 хиљада долара.
У првој години продато је преко милион примерака.
Кинг је у својој досадашњој каријери продао преко 350 милиона примерака књига.
Иако се данас роман "Франкенштајн" Мери Шели сматра правим класиком, како на пољу књижевности, тако и самог хорора као жанра, његов пут до славе био је пун препрека.
Мери Шели је роман завршила 1817, али није успела да га изда пуних годину дана. Тек је марта 1818. групица издавача пристала да објави роман, али услов је био да се име ауторке не појави на корицама.
Као и са Кинговом "Кери", одзив је у почетку био јако лош Одштампано је 500 примерака од којих је продато свега 25. Тек тринаест година касније, 1831, Франкенштајн добија пажњу какву заслужује. Данас је Франкенстајн, уз Дракулу, најпопуларнији лик у свету хорора.
Роман "Лолита" Владимира Набокова сматра се једним од најчувенијих и најцењенијих романа двадесетог века. Од како је роман издат, давне 1955, продато је преко 50 милиона примерака, чиме се нашао на листи најпродаванијих наслова свих времена.
Али издавачи су се испрва плашили могућих правних последица и јавне осуде. Један од издавача који се Набокову обратио, у свом писму објашњава: "Садржај се чини одвратним чак и просвећеном Фројдовцу. Публици ће бити гнусно и неће се продавати, а и учиниће велику штету вашој растућој популарности. Мислим да би овај рукопис требало закопати испод стене и оставити тако хиљаду година".
Након што су га сви велики издавачи одбили, Набоков је отпутовао у Француску где је склопио уговор са издавачем "Оимпиа Прес" да штампа само 500 примерака. У годинама које су уследиле, "Лолиту" су објавиле све издавачке куће које су је после првог читање одбиле.
Орвелова "Животињска фарма" већ одавно се сматра једним од најпознатијих дела светске књижевности, али издавачка историја ове књиге је дефинитивно једна од најконтроверзнијих.
Испрва су издавачи одбијали да је штампају плашећи се да не дестабилизује односе између Британије, САД и СССР-а, а Томас Стернс Елиот је одбио ово Орвелово дело због његове наводне "троцкистичке политике", иако је, према његовим речима, то било добро написано.
Орвел се на кратко обрадовао када је Џонатан Кејп пристао да објави "Животињску фарму", али је касније ипак морао да је одбије и то на предлог британског министра информисања.
Интересантно је што је касније откривено како је исти министар био совјетски шпијун.
Тек неколико месеци након Другог светског рата издавач "Сикер енд Варбург" одлучио је да објави овај, сада већ култни, антиутопијски роман.
