Специфичност ове награде је пре свега у репрезентативном Великом жирију у коме је 60 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и историчара књижевности. Књижевни критичари припадају различитим генерацијама и заговорници су различитих естетских опредељења, а долазе и из различитих средина и градова: Београда, Новог Сада, Ниша, Краљева, Смедерева, Крушевца, Ужица, Крагујевца, Младеновца, Бањалуке, Бијељине, Зајечара, Новог Пазара, Врања, Лесковца, Зрењанина, Сомбора, Суботице, Косовске Митровице, Сврљига, Вршца, Јагодине, Мокрина, Велике Плане и Новог Милошева.
Према пропозицијама које се нису мењале од оснивања награде, сваки критичар предлаже пет књига, у обзир долазе сви жанрови, с тим што дело мора бити у потпуности ново и што исти писац може да добије награду само једанпут. До победничке књиге долази се збрајањем гласова чланова жирија. Пет пута „Мешину” награду до сада су добила по два писца. Два пута је о лауреату одлучивао само један глас више. За књигу године највише је проглашено романа - 21, песничких књига - 13, једна збирка приповедака и једно есејистичко дело.
На почетку је било замишљено да награда има југословенски карактер и у жирију су били критичари с подручја бивше државе, а први добитници су били Милорад Павић за роман “Предео сликан чајем” и Дубравка Угрешић за “Форсирање романа ријеке”. По речима критичара Петра Пјановића када се саберу имена тридесет и петоро досадашњих добитника, одмери значај аутора и њихових награђених књига видеће се да та имена и дела имају високо место у српској књижевности. За нешто више од три деценије, по узору на писца чије име носи, ова награда, пре свега у прози и поезији, успевала је да препозна и подржи истинске књижевне вредности.
Представљајући дела која су до сада била награђена, од којих нека имају антологијски значај, Пјановић указује да су тематски оквири, слика света, време и простор у њима многозначни и слојевити. Обухватају мит и историју, документ и фикцију, наш средњи век и византизам, предмодерно и ово доба. И у поетичком смислу, како наводи Пјановић та су дела са стотину лица, у широком распону од нове традиције до класичног и магијског реализма, од лексикографске форме до постмодерних реплика и коменатара туђих текстова, а није другачије ни са “певањем и мишљењем” у поезији.
Име 32. лауреата награде “Меша Селимовић” биће саопштено 21. фебруара на конференцији за медије у Вуковој задужбини у Београду.
Н. Попов
