"Када сам заједно са Миленком Бодирогићем планирао едицију послао сам свим медијима да су се појавиле две књиге. Моја "Пас и контрабас" и Бодирогићева "По шумама и горама" у едицији "Ноћ књиге". Та информација се није појавила апсолутно нигде, чак ни у сајамским додацима великих медија, па смо онда одлучили да се пријавимо за Нинову награду да би уопште доспели до јавности", казао је Илић.
Награђени писац је напоменуо да сада медији поклањану пажњу тим књигама.
"Корице тих књига су урађене тако да их не види нико јер смо у Ноћи републике и сваки читалац мора да јури светло не би ли видео шта тамо пише. Две кључне нити повезују оба романа, а то су антифашизам и југословенство и трудићемо се надаље да бирамо књиге које ће се уклапати у ову едицију баш онако као што су се приче уклапале у Кишову "Гробницу за Бориса Давидовича".
Илић је на питање Тањуга шта награда мења код њега приватно и у статусу писца казао да признање никако не утиче на њега.
"Признање мења дискурс у одабиру књига које би могле добити Нинову награду, јер ће се жири, по свему судећи, отворити према другачијим хоризонтима књижевности", казао Илић и додао да је писао о специјалној психијатријској болници у Ковину и односу институција према појединцу у нашој земљи.
"Роман представља пут интимне револуције коју свако од нас пролази. Има више симболичких и историсјких равни у роману. Моја књига слави антифашизам и југословенство који баш и нису у моди и због тога сам презадовољан", казао је Илић.
Илић је 66. добитник Нинове награде, а одлуку је донео жири који је радио у саставу Бранко Кукић, Иван Миленковић, Теофил Панчић, Марија Ненезић и Марјан Чакаревић.
Жири је већао од јутрос у 9.30 сати.
У најужем избору за 65. Нинову награду били су и романи "Мулат албино комарац" Стева Грабовца у издању Имприматура, "Грозота или..." Слободана Тишме у издању Чаробне књиге, "Југослав" Ане Вучковић у издању Партизанске књиге, "По шумама и горама" Миленка Бодирогића у издању Орфелина.
За награђени роман гласали су Марија Ненезић, Бранко Кукић и Марјан Чакаревић.
За роман "По шумама и горама", аутора Миленка Бодирогића гласали су Теофил Панчић и Иван Миленковић.
У саопштењу жирија се наводи да је роман Саше Илића "Пас и контрабас" комплексна прича о прожимању прошлости и садашњости, сукобу појединца и друштва, живота и уметности, испричана поступком који укршта мноштво приповедних перспектива.
"Књига нуди заокружену слику савременог, разглобљеног света. Пас и контрабас значи повратак великој нарацији и храбро се суочава са свим националним и социјалним траумама које обликују наше друштво и сугестивно дочарава различите, међусобно супротстављене визије наше епохе" пише у саопштењу жирија.
Иван Миленковић је казао да ће романи Саше Илића и Миленка Бодирогића трајати и да постоје наговештаји опоравка српске књижевности.
"Ове године је било много храбрих списатељских подухвата и добрих романа, лепих експеримената са формом. Било је изврсно бити у жирију за Нинову награду ове године", казао је Миленковић.
Марија Ненезић истиче да није осетила терет читања књига.
"Избор од 10 романа је могао да буде и избор од 20, 30, 40 књига. Када смо се суочили са ужим избором чинило ми се да сви наслови могу да понесу Нинову награду. Илићев роман означава повратак великој нарацији. Имамо роман који није оптерећен вишковима и сувишним рефлексијама", казала је Ненезић и додала да награђени роман има више идејних равни, а чија нам се суштина представља кроз приповедање.
Теофил Панчић, председник Жирија за доделу Нинове награде, коментарисао је захтев 18 потписника отвореног писма јавности у којем од својих издавача траже да своја дела више не пријављују за НИН-ову награду и позивају на њен бојкот, јер је, како тврде, изгубила смисао.
"Било ми је жао тих људи који су то потписали и сваком од њих бих доделио Нинову награду. Чак и оној двојици за које сам јуче први пут чуо читајући тај списак. Свако од њих би добио 10 хиљада евра, нова издања, промоције, сав тај медијски шушур који Нинова награда производи. То у реалности не функционише, па ће остати само на лепим жељама", казао је Панчић.
Он је напоменуо да је Нинова награда само једна и да се многи љуте када је не добију и за то имају различита покрића.
"Некад су та покрића идеолошка, некада се доводи у питање компетентност жирија или корумпираност жирија. Увек постоји начин да човек објасни свету и себи зашто није добио неку награду када сви знају да ју је заслужио. У тих 18 имена има неколико озбиљних писаца који нису ушли у шири избор. Колоплет закулисних чудеса који је произвео тах захтев је нееколошки уопште дотицати и све је то део културно политичке атмосфере у Србији", казао је Панчић.
