Приљежни истраживач расутог српског народног музичког, прозног и поетског благо нанизао је у овој књизи, како то вели академик Матија Бећковић, „даворије знаних и незнаних песника, који су опевали време и догађаје у којима су живели и учествовали”. Сабрао је тако Томић укупно 227 српских родољубивих песама, објављених између 1818. и 1941. године у старим српским листовима, часописима, алманасима и календарима, од којих су сви - изузев Летописа Матице српске, давно угашени: Новине Србске, Србска Зора, Србско-Далматински Магазин, Србадија, Сербска Пчела, Сербски Народни Лист, Српски Дневник (1852-1864), Мале Новине, Српске Новости, Њива, Банатски Алманах, Световид, Темишварски Весник...
– Србобранке су биле и остале до дана данашњег слика наше националне свести и наших националних буђења, заноса понајвише. Зато нам и данас, када се са временске дистанце, дуже од века, у њих загледамо, када се у њихову бисерну мисао удубимо, Србобранке, у својој срдачној непосредности, делују блиско и лековито. А највећа њихова врлина јесте честитост и чистота – пише књижевник др Славомир Гвозденовић. – Европејци духом, Срби убеђењем, калемили су тyи наши аутори својим стихом воћку, чудну и племениту, чија се крошња, са граном, листом и плодом, до нас пружа. Написанењ срцем и дрхтавом руком у Бечу, Будиму, Сентандреји и Темишвару, у банатском селу Дињаш или где било, сведочанство су нашег буђења и тражења и наше припадности Роду. Оне су позив, велика порука и још већа идеја...
Томић је до сада објавио три књиге Србобранки. Једна је у фокусу имала периодику из Црне Горе и Старе Србије, друга се односила на родољубиву поезију сабрану из српске периодике која је објављивана у Далмацији, Хрватској и Славонији, док је за трећу, насловљену Србобранке из Босне и Херцеговине, академик Рајко Петров Ного у свом предговоро поред осталога написао: „Замишљене да као некад народне песмарице колају од руке до руке, ове би Томићеве књиге хтеле да буду, макар и анахроно, буднице нашег равнодушног и успаваног - јер распамећеног света“. Иначе, како сам Томић открива, идеју за наслов Србобранке дала му је књига српског родољубивог песника из Котора, Риста Милића, који је 1870. године у Државној Печатњи на Цетињу штампао збирку својих песама насловљену „Сербобранке”.
Новом Саду
(...)
Гди си сада Фрушкогорска вило,
С Фрушке Горе да донесеш цвећа,
Дичном граду да оплетеш венце,
Да украсиш соколово гњиздо,
Да је роду на поноси дику
Гди си сада фрушкогорски певче
С твојом србском содружницом
светлом
Да ми пустиш твога љубка гласа,
Да попеваш стару песму сладку
Новом Саду на славу и хвалу (...)
А. Николић
Сербскиј народниј лист, Пешта, 30. мај 1939.
Монографија „Србобранке - из Аустрије, Мађарске и Румуније” је реализована у сарадњи са Књижевном задругом Српског народног вијећа из Подгорице, темишварским Савезом Срба у Румунији и Народоносним удружењем за очување културе и традиције из Ловре у Мађарској, уз подршку Владе АП Војводине.
М. Стајић
