Како у уводној речи објашњава један од приређивача Владимир Тодоровић, Тесла и Змај срели су се само једном 1892. у Београду, али је њихова духовна повезаност потрајала знатно дуже од тог сусрета. Змај је био у делегацији која је дочекалаТеслу у Београду и тада му је поклонио своју књигу “Певанија”. Тесла је том приликом обећао да ће неке од песама превести на енглески и објавити. Испунио је то обећање и пре више од 125 година са Змајевим стваралаштвом упознао је читаоце значајног часописа за културу, њујоршког The Century магазине.
У периоду од 1894. до 1897. објавио је између осталих Три хајдука, Циганин хвали свога коња, Тајна љубав, По пољу је киша пала, Зашто се војска ућутала, Лука Филипов- догађај из црногорског рата 1874. У овом подухвату учествовао је и Теслин пријатељ, амерички песник, доцније и дипломата, Роберт Андервуд Џонсон, који је помогао да прозни преводи добију форму стиха. Џонсон је неке песме уврстио и у своју антологију “Песме слободе и остале песме”, заједно са избором савремене поезије Грчке, Пољске, Италије и Ирске.
Уз 13 песама ова књига доноси и Теслин есеј “Змај Јован Јовановић, водећи српски песник данашњице”, објављен у часопису The Century магазине, 1894. у коме велики научник указује да су Змајеве песме “у толикој мери српске да готово изгледа немогуће превести их на какав туђ језик. Оне се одликују оштром сатиром, која је слободнија од волтеровске заједљивости, добросрдачношћу и непрекидним хумором као и дубином и јачином израза”. И београдски часопис “Дело” је 1894. објавио тај Теслин текст у преводу др Миленка Веснића, дипломате, државника, научника и јавног радника који пише да је Тесла велик не само “на непрегледном и чаробном пољу електротехнике, већ је и дубок мислилац и сигуран критичар” и указује на његову “синовљеву љубав према српској отаџбини и племенити патриотски осећај који у њему нису могли угушити ни американски космополитизам и милиони волтиних струја којима су његови живци били толико пута изложени на корист човечанства, а у славу српског имена, којим се он свуда и свагда дичи”.
Прилоге за ову књигу написали су академик Матија Бећковић и председник Матице српске професор др Драган Станић, који је потписан песничким псеудонимом Иван Негришорац, а као поговор објављен је и текст професора на Универзитету Северене Каролине Васе Д. Михаиловића о Теслином односу према књижевности из часописа “Serbian studies”, из 1991. У књизи су и писма Змају Тесле и Џонсона.
- Не знам да ли су се икад више уважавали један велики научник и један велики песник, поезија и наука, као у случају ова два земљака. Бранко Миљковић је изјавио да би се Ајнштајн могао препевати. Да ли је Тесла преводећи Змајеву поезију и њу претварао у светлост. Не би било чудо да је и сваку праву реч видео и доживљавао као сијалицу. Наука и поезија су само различити језици једног те истог. А да је језик први завичај, старији од државе, доказују везе Тесле и Змаја. Уста кроз која говори језик зову се – песник - указује Бећковић. - Од свих тумача Змајеве поезије Тесла се разликује по томе што је у предговору, уз превод, исписао сву српску историју. Мора да је веровао да је та историја транспонована у Змајевим стиховима.
Представљајући Теслино дело, његову везу са Матицом српском, чији је почасни члан био, и посвећеност Змајевом песничком делу и настојање да оно постане доступно на енглеском говорном подручју, Негришорац указује да је Тесла у свом есеју са много педагошке вештине и одмерености приказао песниково дело у широком духовно-историјском контексту. О Змају, како наводи, Тесла пише с дубоким поштовањем за његове стваралачке, песничке домете, а на сличан начин се односи и према српској књижевности и култури у целини. Змај, заправо, највише и вреди зато што је на трагу оних најбољих стваралачких токова које је српска култура и књиженост изнедрила”.
Уредници књиге су Владимир Тодоровић и мр Славко Матић, стручни сарадник и преводилац проф. др Марина Стајић, преводиоци Гордана Шаиновић и Јована Тодоровић.
Н. Попов
