Познато је, да ако се њихова дела не налазе на репертоару водећих оркестара, камерних ансамбала или реситала појединих значајних интерпретатора, или се пак њихова дела не емитују на радију или телевизији, они, нажалост, временом све више и више падају у заборав, а њихова дела, животи и каријере су изузетно интересантни за широку слушалачку публику.
Са друге стране, ако се на квалитетан и професионалан начин прикаже њихово стваралаштво, може доћи, и углавном је тако, до ревитализације нечијег опуса. Оно што је најзначајније, добијамо уређену дигиталну архиву прилога о војвођанским композиторима.
Критеријум који сам као аутор пројекта користио при селекцији да би оправдао придев војвођански је следећи: важно је да је одређени композитор, или композиторка неким својим делом живота или каријере везан за Војводину, било да је рођен и живи, односно живео на њеном данашњем тлу, или је рођен овде, па је отишао у иностранство, али је за све карактеристично да су стварали инспирисани овдашњим природним лепотама, људима и њиховим богатим изворним музичким наслеђем.
Пројекат је подељен у две фазе. На дигиталној платформи се већ налазе прилози више од тридесет преминулих композитора, њихове биографије и звучни записи композиција, а од ове године се, уз сагласност наших савремених композитора и композиторки, допуњује база података о њима и њиховим делима.
Први музиколог у Војводини, Душан Михалек, присетио се почетака музиколошких истраживања у Војводини: „Када сам се 1972. године вратио у Нови Сад са београдских студија, дочекало ме је питање, отприлике: Да ли се то једе? Музикологија је била нова реч на овим просторима. Када се само сетим оне силне прашине и старих докумената, књига по архивама и библиотекама Новог Сада, Панчева, Сремских Карловаца, Кикинде, Сомбора, Сремске Митровице и др. Наша професорка Стана Ђурић-Клајн и сви ми студенти имали смо црвене носеве од алергије на сву ту прашину. Није било ни маски ни гумених рукавица да се заштитимо, а ја и дан данас узимам лекове против те алергије. Тада нису постојали ни апарати за фотокопирање и морали смо да преписујемо руком и текстове и ноте, јер је било прилично компликовано радити са примитивним фотоапаратима.“
По његовим речима, Дигитална платформа коју је покренуо Културни центар Војводине “Милош Црњански” путем савремених технологија чини управо то, пропагира праве вредности наше музике и спашава их од заборава. „На тај начин ће савременим и будућим генерацијама бити лако доступна платформа са које ће моћи да се упуте у нова истраживања. Нека то новим генерацијама музиколога буде подстицај да се иде у архивску прашину по цену алергија и здравља“, закључио је Михалек.
Композиторка Александра Вребалов сматра да „једна дигитална база података, којој може да буде слободан приступ попуњавања, мора да постоји зато што чак и међу ауторима који су данас живи тешко је да се материјал пронађе, тешко је да се пронађу партитуре“:
„Битно је да један овакав пројекат каталогизације и архивирања уметника који стварају на овим просторима, без обзира да ли су живи или више нису, постоји“, истиче Вребалов. „Мислим да ово треба да буде база података која није ограничена чланством у Удружењу композитора и да буде база података где можемо, наравно уз сагласност савремених композитора који су живи, да пронађемо и снимке и партитуре њихових дела и да имамо тачне и прецизне биографске податке и каталогизацију дела по датумима, зато што је то неопходно за наше осећање колективног стварања и богатства које на овим просторима имамо, а што оно није до сада сабрано на једно место. Имати то на једном месту представља управо снагу наше средине и снажан осећај да припадамо једној креативној и квалитетној заједници. То снажи и нашу свест да са нама ништа не почиње и ништа се не завршава, што је врло важно осећање, поготово за најмлађе генерације”.
Пројекат ће бити јавно презентован 10. априла, од 18 часова, у Културном центру Војводине „Милош Црњански“ (Војводе Путника 2).
Адриан Крањчевић
