Наравно, реч је о неком прошлом времену, “времену хороскопа”, да се и даље служимо њиховим хитовима, које је, на жалост, и поред песничке утехе “не цвикај генерацијо”, преживљено управо у страху.
Но, и ово је време “паклених возача” и “менталне хигијене”, рокенрол из златног доба седамдесетих вратио се на велика врата баш захваљујући клницима који су одрасли на тој музици (овде поменимо само “Грету фон Флит”), па ће нам и вест да “Атомско склониште” свира у Новом Саду 13. јануара, добро доћи. Време је можда више позоришно - 20 сати. а и место необично - Мађарски културни центар “Шандор Петефи”, али добро познато искуснијим Новосађанима. Телеп...
За оне који мање знају о “Атомцима”, треба рећи да су почели 1977. Басиста, текстописац и аранжер Бруно Лангер, данас фронтмен, и тада је био темељан, не само за ритам залеђе певачу Серђу Блажићу, гитаристи Драгану Гужвану, клавијатуристи Едуарду Канцелару, бубњару Саши Дадићу и бек-вокалу Рудолфу Груму, постави која је стављала на муке све клинце који су покушавали да скину њихове наизглед једноставне рифове, ритмове и сола.
Тада југословенску славу, као и многи други бендови, почели су да освајају управо у Новом Саду (Фестивал “Бум”) и Суботици (Омладински фестивал). После првих успешних албума, звук којем су тежили, хард-рок звук чист као (електрична) суза бенда “Еј-си/ ди-си”, постигли су у студију “Мобајл ван”, који је пре њих користио управо тај исти аустралијски бенд. И касније су успевали да прате светске трендове, снимају и свирају у врхунским студијима широм европског континента, да би доспели и на престижну сцену САД.
У најави концерта, организаторима из “Европске престонице културе Нови Сад 2021” се омакла грешка у промотивним материјалима, па је много љубитеља “Атомског склоништа” могло да помисли да наступају у Основној школи “Петефи Шандор”. Сад је све јасно!
И пре рата деведесетих, смрт Серђа Блажића је некако зауставила раст популарности и славе “Атомаца”, али они нису одустајали. Лангер је увек налазио довољан круг вештих и рок оријентисаних музичара-ентузијаста, да настави мисију, макар она била, као у неколико претходних свирки, презентована у мањим и специфичнијим окружењима, попут окупљања љубитеља мотора.
Иако знамо ко у недељу неће доћи, “девојка са бројем осам”, било би лепо да загрми и у публици, а не само са сцене, што је сасвим извесно кад су “Атомци” у питању, и без буке двоточкаша. Нови Сад је увек био за рокенрол и баш зато што данас превагу односе “они што долазе за нама”, треба додати гас за “инфаркт у гомили цвећа, са пулсом 210”.
И. Бурић
