Мате Бекавац: Свирати и горети, да угрејемо публику

Једног од најталентованијих младих кларинетиста у некадашњој Југославији, који је потом остварио блиставу међународну каријеру, Мату Бекавца, овдашња публика поново ће ускоро чути, најпре на Сомборским музичким свечаностима 14. априла, и, који дан касније, 20. априла на Номусу.
mate bekavac, yt printscreen
Фото: Youtube Printscreen

Од победе на Међународном такмичењу Музичке омладине у Београду 1997, и концерта у Новом Саду, који му је, одмах тада, приредила Музичка омладина Новог Сада, Мате Бекавац је као млада музичка звезда започео своју бриљантну каријеру, која је бележила само успоне, многе награде, и сарадњу са познатим светским диригентима и музичарима.

Када су иза њега остали Универзитет у Грацу, салцбуршки “Моцартеум”, њујоршки “Џулијард” и Париски конзерваторијум, Мате Бекавац је, чини се, био у ситуацији да оствари сарадњу готово са свим уметницима са којима пожели. Тако се и ређао низ састављен од многих уметника, диригената, камерних састава као што су “Франц Лист”, “Камерата Израел”, Московски, Салцбуршки, Минхенски и Загребачки солисти, до оркестра Баварског радија, Метрополитен оркестра, Лондонског симфонијског оркестра, Филхармоније нација, Симфонијског оркестра Базела, Оркестра Опере у Франкфурту, и многих других.      

Има егомана, флегматика, углађених и услужних, „политички коректних”, младих... али све је мање истинских музици преданих душа

Поред тога што многи сматрају да савршено обједињује француску и немачку школу свирања кларинета, Мате Бекавац, који је због свог виртуозитета понео и назив “Паганини кларинета”, својим репертоаром потврђује интересовање за најразличитије епохе и жанрове, од барока, класицизма, романтизма, до данашњих дана, џеза и клезмер музике. Тако ће, уз пратњу чланова ансамбла немачке Академије Кронберг, на Сомборским музичким свечаностима концерт под називом “Плод тишине” бити посвећен савременим композиторима Тавенеру, Васксу, Ешенвалдсу и Макору, док ће се на новосадском концерту у његовом извођењу чути Моцартова камерна музика. 

Утисак је да на концертном подијуму увек дајете све од себе. Да ли је могуће да постоји ситуација у којој нисте задовољни својим учинком, оним што сте пружили на концерту?

– Увек дајем све од себе, другачије не могу. Углавном сам незадовољан сам собом, али истовремено себи ни не замерам, него се радујем другој могућности, покушајима који следе.

Чини се да вама свака врста музике пружа пођеднак изазов и радост свирања. Моцарт, Гершвин, Бизе или Бени Гудман? Да ли бисте се определили за неког од њих, или сви могу, и треба, да остану у игри?

– Могу сви да остану у друштву још многих….и оних мање познатих :)

Да ли је ипак могуће да постоји поље, простор, везано за кларинетску музику, који још нисте освојили, или бар пожелели да се у то упустите?

– Увек изнова истражити старо што се тиче кларинетске музике, и барем још мало поближе упознати разне етно културе и њихову музику.

Извођење мање познатих дела, или оних која жанровски и временски не припадају ономе што називамо класичном музиком, шта то значи за музичара?

– До сада сам пуно тога извео, прочитао, пронашао... Често се деси да неки аутори погрешно остају у сенци. Каткад и обрнуто, а, што се тиче жанрова, палета је шарена. Укуси су, додуше, различити, али још увек могу да кажем да има свугде нечега што ми је ближе и занимљивије и где се лакше видим, зашто горим, пошто само тако могу барем мало угрејати публику.

Сарађивали сте са великим диригентским именима, попут Бернарда Хаитинка, сер Колина Дејвиса, Мариса ЈансонсаУ којој мери диригенти могу да утичу на солистичку интерпретацију, односно колико солисти могу да им допусте утицаја на то?

– Има свега. Има диригената фанатичара, који воле или не могу другачије, а да не би било све као што су они замислили. Има егомана, флегматика, углађених и услужних, “политички коректних”, младих... али све је мање истинских музици преданих душа. Исто важи и за солисте, тако да је сурадња некако нај “успјешнија”, ако нитко не мисли да је само његово “оно право”.

У ком су односу, по вама, камерно музицирање и наступи са оркестрима?

– Камерна музика је све и једино што за мене постоји, једино се мења број извођача, од два па може и преко стотину.

Постоји ли музичар, група, ансамбл, са којим би посебно желели да сарађујете? Шта је за вас још увек изазов? Компоновање?

– Са годинама се изазови мењају. Тренутно је приоритет: што мање, али то мало зато треба да значи сарадњу са људима с којима могу да комуницирам природно, с којима говорим сличан језик, или они говоре онај који бих желио ја да научим.    

Н. Пејчић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести