Учесници, а уједно и актери у стварању Новог таласа, билу су Борис Миљковић, Срђан Шапер, Бранимир Димитријевић Туцко, Биљана Максић, Милутин Петровић и Владимир Ђурић, а модератор и идејни творац био је др Александар С. Јанковић, ванредни професор на ФДУ.
Најпре су се подсетили великог броја аутора и директних учесника овог покрета који су дипломирали или студирали управо на ФДУ укључујући и говорнике.
“Морамо на почетку признати да је то време било нама толико сјајно и волели смо га јер смо били млади. Када сада погледам са дистанце од 40 година видим да смо ми у слободном паду и да се дочекујемо како год знамо и умемо. Та прича о побуни је део наше младости, ако нисте побуњени одмах то да промените", казао је Борис Миљковић.
Са данашње позиције, како истиче, они нису били изузетни, већ су радили једино како су могли, силом прилике.
"Тада су нам сва врата на која смо куцали била одшкринута. Данас је то опасно и готово немогуће. Зато је на вама да промените околности уметношћу, или ће околности променити уметност, а ми који смо пред ођавном шпицом смо ту да помогнемо”, казао је аутор низа емисија попут “Нико као ја”, “Рокенролер”, “Руски уметнички експеримент”…
Миљковић је те емисије стварао са својим колегом са ФДУ Бранимиром Димитријевићем Туцком, који сада каже, да у то време професори нису давали адекватног знања, те су "морали сами да се сналазе".
"Били смо на ФДУ кад није вредео ништа. Избачени су они професори попут Жике Павловића који су ваљали, те ми нисмо били оптерећени знањем и могли смо све из почетка", каже Туцко.
Време Новог таласа по њему још увек траје, а како каже нада се да ће нове генерације нешто променити.
"Свако море има безброј таласа. Када један прође, одмах наилази други, зато је време да ви направите нови", поручује Димитријевић.
Срђан Шапер, у то време, како су се сложили сви говорници, био је звезда на факултету јер је свирао у Идолима.
Пре свих њих окусио је “јавно излагање” своје уметности.
“Било је такво време да си хтео све да радиш - да поред музике и режираш и снимаш… Међутим, било је мало траке, тако да се снимало мало, али много више промишљало", присећа се Шапер.
Било је време које је обећавало да ће доћи нешто добро…
"Вођени таквим идејама и позитивном енергијом могли смо све. Данас младе не окружује добра енергија", додао је Срђан евоцирајући успомене на концерт Идола у ФДУ када је било више од хиљаду људи.
Владимир Ђурић написао је три књиге у којима се бавио Новим таласом “Лондон”, “Београд без сна” и “Водич кроз нови талас”, а то време био је оснивач бенда Хероји.
“Били смо артрок бенд, након Идола који су били први који су имати тај езотерични, окултни приступ комуникације с људима. Сви смо тада више били изнад овог света, него на њему. Занимало нас је онострано, поетски”, казао је Ђура.
Он сматра да је Нови талас ипак "најбољи период који је неправедно гурнут у неозбиљно од стране теоретичара."
То време било је, по речима Димитријевића, очајно као и данас, а они су се служили чиме су хтели.
“Увек смо лагали, или што би моја мајка рекла “развијали машту”. Сваки систем ви можете да заобиђете, али то подразумева да се не иде равним путем. И тако мало, по мало, таласић, по таласић уз помоћ другова...", каже Туцко.
Редитељ Милутим Петровић овом приликом је евоцирао успомене на дружења са Шапером, писање љубаве поезије - коју, трвди, и даље пишу обојца, о разлозима уписивања ФДУ…
Присетили су се и изложбе 2011. године “Последња младост у Југославији” која је управо и говорила о продукцији омладинске алтернативне поп културе у СФРЈ крајем седамдестих и почетком осамдесетих.
“Били смо на измаку младости, на измаку Југославије, и на измаку новог таласа… Онда је настао нови примитивизам, настао као државни одговор на нови талас. Многе земље пре свог краја дале су најбоље од себе”, сматра Шапер.
С њим се ипак не слаже у потпуности Борис Миљковић, иначе међу првим студентима ФДУ.
“Сматрам да је Нови талас био аутентична ствар. И морам да кажем да је тада на државној телевизији, невољно и незнајући, али опет дозвољено приказивале наше емисије. Рекао бих пре да је Нови талас последњи југословенски пројекат”, сматра Миљковић.
Утицај тог таласа, надовезује се Димитријевић био је брз и продоран, а у једном тренутку “држава је личила на рокенрол.”
