„Обзорја на Тиси“ у Новом Бечеју: У славу соло песме

НОВИ БЕЧЕЈ: Када су пре скоро три деценије у Новом Бечеју рођена „Обзорја на Тиси“ посвећена композитору Јосифу Маринковићу, само су они најоптимистичнији културни посленици веровали да ће овај, већ у првим „бројевима“ специфично профилисан фестивал, постати једна од најоригиналнијих манифестација у нашем уметничком животу.
o
Фото: Ilustracija

Од почетка усмерени на сопствене извођачке и ауторске снаге, а у свом стваралачком сегменту привлачећи композиторе различитих стилских опредељењења, „Дани Јосифа Маринковића“ изнедрили су значајан број нових остварења у облику соло песме, чија је даља афирмација повезана с концертном делатношћу овде откривених или потврђених вокалних уметника, и тако на најлогичнији начин показала оправданост бијенално осмишљене фестивалске концепције. На вечерашњем концерту биће изведено12 остварења пријављених за Десети позивни композиторски конкурс за нову соло песму. Овогодишње 29. издање прати и изложба у славу десетогодишњице јубиларног надметања. Аутор ове ретроспективе је Стеван Давидовић, захваљујући ком смо пре четири године добили и монографију посвећену тада четвртвековном постојању „Обзорја на Тиси“ којом је показао да је ова манифестација, својим ођецима широм земље, па и у иностранству, достигла високе критеријуме стручњака и љубитеља музике и у чувеним светским уметничким центрима. 

Стваралачки портрет „Дана Јосифа Маринковића“ Давидовић је осликао изложбом докумената, који су свакако и најаутентичнији сведоци њихове историје, а он је један од потпуно ретких културних посленика који их с највећом посвећеношћу прикупља, систематизује, тумачи и бележи све оно што се сматра релевантним за осветљавање завичајне и српске баштине. Давидовићев задатак као креатора ове изложбе, као и код претходног писања монографије, није био једноставан, јер је требало из свеобухватног материјала са свих девет одржаних композиторских такмичења који су, од првог ауторског конкурса из 1996, до овог десетог (чији ће се ођеци бележити одмах после објављивања резултата жирија), направити лични избор; а он је, вођен без сумње и јаким ауторовим аутентичним сећањима, али и забележим утисцима и оних који су били или учесници догађаја, или само њихови критичари и посматрачи. Из тог угла гледано, многи од реализатора првих Позивних композиторских конкурса одрастали су заједно с њима, било као ствараоци и интерпретатори, било као организатори и део публике, који су током времена постали и посвећени заљубљеници умећа певања и људског гласа.

Рођени 1993. по идеји Загорке Јегдић „Дани Јосифа Маринковића“ ће се под њеним успешним руководством расцветавати и живети својих првих 15 година, све до њене преране смрти. Иако је последњих година, стицајем околности, поремећен бијенално конципиран ток фестивала, неоспорно је да приличан број нових плодова на стваралачком подручју соло песме, а до овог јубиларног издања је створено њих стотинак, активно живе на концертној сцени, али и да овде откривени, бројни певачки таленти, већином граде лепе уметничке каријере. Питајући се често, посебно у овим пандемијским данима брига и проблема да ли смо све више усмерени на лакше културне садржаје, забаву и профит, или на оно што сматрамо правим вредностима, потребним управо онда када је најтеже, с уверењем констатујемо да припадамо онима који верују да ће уметност вратити своје место и поштовање, и да ће ова свеопшта светска криза иницирати и потрагу за истинским квалитетом. Такође, да ће за музички живот, младе певаче овде афрмисане, и композиторе први пут представљене у пријатном и различитим програмима примереном Дому културе, остати и изузетан извор информација о ауторским стиловима, извођаштву и стваралаштву, а скоро 30 година трајања, упркос свему што нам се дешавало, најбоље говори о томе колико су „Дани Јосифа Маринковића“ значајни и потребни овој, и широј културној средини.

Марија Адамов

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести