Поп Ћира и поп Спира у СНП: Носталгична музичка фреска

НОВИ САД: Међу класичним делима српске књижевности мало је остварења попут Сремчевог романа “Поп Ћира и поп Спира”, који је својом лепотом и топлином казивања толико инспиративан за адаптације у другим видовима уметности, да је до данас доживео бројне адаптације на позоришној сцени, као и сценаристичке обраде за филм и телевизију.
opera snp
Фото: Dnevnik (Branko Lučić)

Сада је “Поп Ћир и поп Спира” оживео и на оперској сцени, у форми комичне опере еминентног српског композитора, академика Дејана Деспића”, која је са тријумфалним успехом изведена на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.

Премда се из године у годину понављају вајкања како музичка дела домаћих аутора, а међу њима посебно опере, наводно “немају прођу” код овдашње публике, актуелни концертни догађаји као и оперске премијере недвосмислено показују да и дела савремених српских композитора итекако могу привући пажњу, доносећи атрактивност, новину и висок квалитет који значајно обогаћују нашу музичку културу. То је био и случај са прексиноћном праизведбом Деспићеве опере “Поп Ћира и поп Спира”, оствареном у музички и сценски прегнантном и импресивном тумачењу солиста, хора и оркестра Опере СНП са диригенткињом Жељком Милановић, пред салом препуном знатижељних поклоника музике, окупљених поводом овог изузетног оперског догађања.

Композитор Дејан Деспић, који је током свог дугог и плодног стваралачког пута уз солистичка, оркестарска и камерна дела, написао и богат опус композиција вокалне лирике на стихове српских песника, радећи на овој опери остао је доследан сопственом трагању за успостављањем веза музике и домаће литературе, обраћајући се и овога пута провереној вредности - популарном и најширој публици познатом Сремчевом роману, по чијим мотивима су либрето сачинили Весна и Дејан Миладиновић. И судећи по ономе што су слушаоци имали прилике да чују на праизведби “Поп Ћире и поп Спире”, био је то добро промишљен потез који је композитору пружио прилику да оствари широку, живописну и врцавом имагинативношћу прожету оперску фреску, која носи и сјајно уоквирује хуморни, драматски ток дела.

Остајући веран свом ауторском проседеу, Деспић је тонско ткиво своје опере изградио у преплетима привлачне, богате мелодиозности и прегнантних измена музичких расположења, у блиском дослуху са духовито писаним либретом. Текст либрета је прецизно следио најважније мотивске елементе Сремчевог романа, заснованог на анегдоти о комичном сукобу двојице сеоских свештеника из Баната због доласка новог учитеља и подједнако хуморном расплету целе ове перипетије око “отимања ђувегије” и избијеног поповског зуба, тако да је Деспићева опера зазвучала као оригинална, самосвојна и успела сценско-музичка адаптација популарног Сремчевог дела, обојена лаким, незлобивим хумором и носталгијом за прошлим временима. Аутор се при томе доследно клонио коришћења “фолклоризама” и ослањања на традиционалну музику, на које би оваква тема и ова прича можда наводиле, сенчећи своју музику тек благим мотивским алузијама, попут фрагмента мелодије “Сећаш ли се оног сата”, која се помиње и у роману, потом овлашног дотицања форме бећарца или наговештаја ритмичког хода гајдашког кола, којима је дискретно дочаран живописни звучни амбијент старог Баната.


Академику Деспићу уручена златна медаља „Јован Ђорђевић”

Опера “Поп Ћира и поп Спира” изведена је на сцени “Јован Ђорђевић” у оквиру прославе Дана Српског народног позоришта, а премијера овога дела догодила се тачно на стодвадесету годишњицу од првог објављивања истоименог Сремчевог романа.

Фото: Dnevnik (Branko Lučić)

По завршетку представе, аутору опере, академику Дејану Деспићу, свечано је уручена Златна медаља “Јован Ђорђевић”,највише признање СНП-а, за његов укупан допринос развоју српске музике.


Деспићева музика комплексне и деликатне фактуре поставила је пред чланове Опере СНП озбиљне и сложене извођачке задатке, захтевајући од свих чланова ансамбла изузетну прецизност, уиграност, али и лакоћу и спонтаност израза. И показало се да су и солисти и чланови хора и музичари оперског оркестра потпуно на нивоу задатка, под концентрисаним  диригентским вођством гошће, диригенткиње Жељке Милановић пруживши слушаоцима упечатљиво и динамично извођење овог дела, које је наишло на одличан пријем публике. Као и у роману, и Деспићев “Поп Ћира и поп Спира” у први план ставља већи број ликова, међу којима су посебно запажена енергична и успела певачка и глумачка остварења солисткиња Виолете Срећковић у улози Персе и Верице Пејић, као Сиде, којима су достојно парирали Саша Штулић као поп Ћира, Небојша Бабић у улози поп Спире и тенор Бранислав Цвијић као сеоски учитељ Пера.

Подједнако солидне и проживљене интерпретације пружиле су и Данијела Јовановић у улози Меланије, Јелена Кончар као Јуца и Васа Стајкић у роли сеоског брице Шаце, а треба поменути и маркантне сценске и певачке појаве Дарије Олајош Чизмић као фрау Габријеле, Жељка Р. Андрића као темишварског владике, Милоша Милојевића у улози поп Олује и Љубомира Поповића у улози кочијаша Пере Тоцилова. Хор Опере СНП чији су чланови у овој представи имали улогу својеврсних резонера и тумача радње, звучао је прецизно и одмерено, уз компактну и богато изнијансирану оркестарску подршку.

Представу је редитељски уобличила Ивана Драгутиновић Маричић, дајући јој динамичан и занимљив ток, ауторка сведене сценографије бајковитих цртежа банатских пејсажа и сеоских кућа као и одговарајућих костима је Владана Ликар Смиљанић. Овде треба поменути и Весну Кесић Крсмановић, која је припремила хор, Ивана Клеменца који је осмислио сценски покрет, као и дизајнера светла Марко Радановић, који су такође веома заслужни за укупни успех новосадске праизведбе Деспићевог дела “Поп Ћира и поп Спира”, као узбудљивог оперског догађаја који ће се памтити.

Борко Хложан         

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести