„Драги мој талентовани и дивни друже, хвала ти за племенитост и музику којом си нас све очарао”, речи су којима се опростио од Бањца диригент Новосадског биг бенда Федор Вртачник.
Александар Бањац је рођен 22. децембра 1976. Из Параћина је у Нови Сад дошао почетком деведесетих, јер је у Средњој музичкој школи “Исидор Бајић” уписао теоретски одсек, иако је већ тад сјајно свирао клавир. Његови се професори сећају да га је красио невероватан слух и осећај за хармонију, као и да је био сјајан импровизатор. Школовање ће наставити на новосадској Академији уметности, где је студирао композицију у класи Милана Михајловића и Славка Шуклара, али до дипломе није стигао јер су га од класике више интересовали џез и рок.
Тих је година са другарима из школе свирао у саставу “Ревир”, с којима је снимио неколико демо песама, касније и албуме „Раскршће” и „Партенон”. Иако су често наступали као предгрупа бендовима попут “Бајаге и инструктора”, “Хари мата Хари”, “Вампири”, упамћене су остале њихове свирке у “Дрезвеју”, где су готово три пуне године сваке суботе окупљали мноштво Новосађана.
У потоњим годинама свираће Бањац у још неколико бендова, међу којима је и „Октобар 1864”, али ће паралелно градити каријеру врсног студијског и концертног музичара. У тој ће улози сарађивати са низом актера овдашње музичке сцене, од Здравка Чолића и Дина Дворника до Владе Георгиева, Жељка Јоксимовића, Александре Радовић, Јелене Томашевић, Гоце Тржан, Тање Бањанин, Бојане Стаменов, Масима Савића. Џез и фанк су такође били „његова шоља чаја”, те ће деловати и у Војвођанском омладинском оркестру и Плесном оркестру РТВ Нови Сад, а 2003. нашао се међу музичарима који са композитором и аранжером Федором Вртачником оснивају Новосадски биг бенд, с којим ће у протеклих 18 година обићи цео регион, одсвиравши безмало 500 концерата.
На прва два албума НББ јавља се и као аутор и аранжер, да би и на овом трећем, који је требало да изађе за који месец, потписао неколико композиција. Такође је био изузетно важан део великих пројеката ансамбла који су реализовани у сарадњи са Опером Српског народног позоришта - „Диско опера”, као и „Рок опера”, с којом је 27. маја требало да наступи у чувеној концертној дворани „Лисински” у Загребу.
Непосредан, увек насмејан, и на сцени и приватно, оставио је својим прераним одласком велику празнину не само у музичком животу Новог Сада и целог региона. О томе сведоче и речи Амире Медуњанин: „Путуј с анђелима дивни, добри човече”.
М. С.
