На том музичком спектаклу учествовао је и хор "Collegium Musicum" уз диригента Драгану Јовановић као уводни део програма, испуњен традиционалним, епским, етно песмама, као посвета и легат чувене диригенткиње Даринке Матић Маровић (1937-2020).
Заменица градоначелника Београда Весна Видовић подсетила је на слоган ове манифестације "Београд у срцу" и истакла да би главни град требало свима искрено да буде у срцу и да "иако није имао нимало лаку историју, у духу празника који се очекује сутра, увек је васкрсавао".
Видовић је позвала публику да у што већем броју до 20. априла упозна архитектуру, историју и традицију Београда путем изложби и многих културно-туристичких шетњи са искусним историчарима уметности, а програм је за све бесплатан, као и вечерашњи концерт.
Према оригиналној замисли, музички догађај је требало да се одржи на отвореном, на сцени Трга Републике, али услед могућег невремена, које се ипак није десило, пројекат је изненада пребачен на Коларац.
Репертоар концерта Стефана Миленковића је био веома богат, од чувене кантате “Кармина Бурана”, преко дела Џорџа Гершвина, Астора Пјацоле, уз Пашона коло до британске рок групе “Квин” и филмске музике Џона Вилијамса из ремек дела “Шиндлерова листа”.
Концерт је почео са америчким џез музичарем и пијанистом Џорџом Гершвином и његовим делом "Три прелида" или "Три прелудијума" (1926), композиција оригинално писана за соло клавир и оркестар.
Како је објаснио Миленковић, маестро Гершвин је изворно замислио да напише 24 прелида према узору на италијанског виртуоза на виолини, виоли, гитари и композитора Николоа Паганинија (1782-1840). Ипак, амерички џез уметник је завршио седам комада, а сачувано је ових три које је Миленковић ефектно одсвирао са ансамблом "Belgrade Chamber Orchestra".
"Видећете и чућете, веома су кратки прелудијуми. Ако вам се случајно учини да је готово, заиста и јесте, јер су стварно толико кратки, и не осетите. Можете након сваког да аплаудирате, а и не морате, како год осећате потребу", рекао је Миленковић.
Виолиниста је навео да Гершвин има "тако препознатљиве хармоније, да је довољно да чујемо две мелодије, и одмах знамо да је он у питању".
Онда је на ред стигао чувени аргентински аутор правца "нови танго" Астор Пјацола и нумера "Четири годишња доба: Лето”, кога виолиниста веома воли да свира.
Миленковић је све време концерта био стручни водич кроз репертоар, домаћин, који је желео публици кроз приче о ауторима и њиховим непролазним композицијама, да олакша праћење програма и приближи им различите епохе стваралаштва великих генија.
Тако је приповедао да је Пјацола створио "неуве танго", који у конзервативном окружењу естаблишмента Аргентине, који штити танго као институцију, није одговарао, односно његов стил им је био сувише успорен, и сматрало се да није адекватан за плес.
Онда је Пјацола отишао да се усавршава у Париз, и тамо наишао на одобравање и прихватање, као и признање свог талента и идејног концепта.
"Ближи нам се лето, па онда зашто да не -" "Лето" , свирамо вам тај сегмент из Пјацолина "Четири годишња доба" по узору на Антонија Вивалдија", навео је српски и светски виолиниста и утонуо виртуозно у музицирање.
Миленковић је уврстио у сет листу и моћну композицију "Боемска рапсодија" (Bohemian Rhapsody) британске прогресив рок групе "Квин" и певача Фредија Меркјурија, са њиховог четвртог студијског албума “A Night at the Opera” (1975).
"Зашто група "Квин" и Фреди Меркјури вечерас и какве они имају везе са било чим са репертоара? Искрено, готово никакве, али, Меркјури је био космички геније, имао толики дијапазон израза, тако да смо уклопили тај еклектичан стил, а познато је да је он експериментисао са класиком. Сетимо се само песме "Барселона", дует Фредија и оперске диве Монсерат Кабаље", нагласио је Миленковић.
Онда је приступио необичној инструменталној верзији овог колосалног, монументалног рок хита од пре скоро 50 година.
Централни програм концерта чинила је сценска кантата "Кармина Бурана" (1937) немачког композитора Карла Орфа у аранжману колегинице Ане Крстајић, у верзији као концерт за виолину и оркестар.
"Верујем да ћете да будете забезекнути нашом верзијом. Многи стручњаци су на наше извођење долазили са скепсом, а онда одлазили задовољни. Одувек сам био фасциниран и обожавао сам ово литерарно дело и желео да га изводим. Али, увек сам се питао - како? Ипак је то сценско дело, велики хор, са више од 200 учесника. Онда је сјајна композиторка Ана Крстајић аранжирала ову верзију која је морала да се сажме. Сматрам да се од "Кармине Буране" никад није појавило ништа слично на тематском, музичком, садржајном плану. Стварно је јединствено дело", надахнуто је објаснио виолиниста, вођа целог концерта и овог пројекта.
На репертоару је на бису остављен и амерички уметник, времешни композитор Џон Вилијамс (90) и музика из Оскаром награђеног филма "Шиндлерова листа" (1993) Стивена Спилберга, као и Пашона коло, разиграна нумера за финале вечери.
Након пуна два и по сата, веома вишеслојан и вишеструко садржајан концерт био је завршен, уз још један краћи, додатни бис, уз духовити коментар Миленковића.
"Оно што вам није написано у програму концерта јесте чињеница да што нам јаче ви тапшете, ми ћемо се и даље враћати да вам свирамо".
