Свемирко наступио у препуној Црној кући

Емо-мачо петорка из суседне Хрватске, која се крије иза имена Свемирко, трећи и четврти пут је протеклог викенда наступила у препуној Црној кући у Новом Саду.
r
Фото: Youtube Printscreen

Марко Вуковић, фронтмен и персона која је довела поменуто ванземаљско биће на нашу планету, при изласку на бину нестрпљиво је хтео да испуни простор авангардним звуцима синта и гитаре и након громогласног аплауза само ужурбано промрмљао:“Доста је било, ајмо ми свират’.“ И свирали момци јесу. Од првог акорда и ударца бубњара постало је прилично очигледно да их Новосађани, али и они који се тако осећају, обожавају. Томе у прилог иде и чињеница да је због незаситих новосадских обожавалаца Свемирко одржао два узастопна концерта. Оба су била распродата.

Прве ноћи није постојала стидљивост да се дође до првог реда, да се на неколико центиметара од микрофона из доњег ракурса гледа и слуша бенд. На бини, из перспективе Свемирка, једино што је могло да се види јесу главе и чаше које се сударају. Песмама „Можда нисам добар“ и „Случајна цеста“ концерт групе је могао да почне. Од првих нота, пажљиви слушаоци би могли, не умањујући њихову оригиналност, да препознају елементе југословенског новог таласа, британског и овогодишњег Егзитовог хедлајнера The Cure и гиганата инди рок сцене Tame Impala и Mac DeMarco.

Поред бритких, духовитих и љубавних текстова, музику момчади из Хрватске краси и стварање специфичног ретро амбијента. У једном интервјуу чланови Свемирка сликовито су описали ту музичку атмосферу коју праве као „кримић из 80-их година смештен у Лос Анђелесу с Харисоном Фордом у главној улози“. Публици је ова сценографија била сервирана на тањиру уз шљокичасто златну платнену позадину која је висила иза бубњара и два старогрчка стуба од стиропора која су стајала на оба краја бине. Ни на чије изненађење, стубови су често падали услед свемирске енергије, а цезаровски царски венци на њиховом врху су убрзо завршили на главама девојака у првим редовима.

На крилима два албума која су до сада издали, „Ванилија“ и „Тунгузија“, хитова у Црној кући, одједном живописној и шареној, није мањкало. Магични рифови „Мириса града“, љубавни очај и идеализација (не)досањане особе у „Жени од ванилија“ до напомене фронтмена на могући излив емоција уз речи „следи балада, па са ким год дошли, дечком или цуром“ одзвањали су кроз гомилу. Заједно са публиком, и свемирци су плесали и очигледно уживали у ономе што раде. Чак је и дим од цигара кренуо да испуњава простор, иако пушење у Црној кући није дозвољено, јер људи нису могли ни секунд да одвоје да изађу како случајно не би пропустили наредну песму.

„Ја ти дајем тајне свемира на длану“ готово дистопијским, удаљеним гласом је запевао Вуковић уводећи у једну од њихових најпопуларнијих песама „Тајне свемира“, која вуче на било који рад америчке инди психоделичне групе МГМТ. Публика је ову, али и сваку наредну песму уз огромно одушевљење и заносни, хипнотишући плес пратила. Шта више, обожаваоци нису морали ни прстом да мрдну када се, поред дима, осетио и крај у ваздуху како би вратили Свемирка на бис, јер су они сами признали да ће се вратити „за две минуте“. Уследиле су нумере „Дизајнерица Лаура“ и „Мени се не свира“ са другог албума, где је публика заједно са певачем дозивала (не)стварну Лауру, жену змај, након чега се петорка искрено захвалила свима који су дошли и полако кренула да напушта бину. Осим клавијатуристе бенда, који је дечачки остао да скакуће по стејyу, што је само појачало утисак колико ови момци воле да свирају и с детињом страшћу и искреношћу уживају у томе што раде.

        Игор Ишпановић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести