Тијана Андрејић Тењи, пијанисткиња: Музика је циљ, а не средство

НОВИ САД: Оркестар под називом “Бечка камерна симфонија” из Аустрије, наступа вечерас у 20 часова у Синагоги, у оквиру Номуса.
t
Фото: Nomus/promo

На програму овог концерта су “Портрет у три боје” Пелзла, Моцартов Концерт за клавир бр.20 у д-молу, К.466, ар. за клавир и гудачки квинтет, Концерт за саксофон и оркестар оп.109, ар. за саксофон и гудачки квинтет Глазунова, и Merchenbilder Оп.3 (1910/1911) Корнголда. Као солисти наступиће пијанисткиња Тијана Андрејић Тењи и саксофониста Марко Џомба.

Пијанисткиња Тијана Андрејић Тењи завршила је средње музичко образовање на одсеку за клавир у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а потом је паралелно похађала мастер студије клавира на Академији уметности у Новом Саду и на Музичкој академији Санта Цецилиа у Бергаму у класи проф. Константина Богина.

- Тај период живота је био више него исцрпљујућ, али сам тада научила да много ефикасније користим време које имам на располагању за вежбање и често ми се дешавало да у авиону учим и меморишем  неко ново дело – открива Тијана Андрејић Тењи. – Интензитет путовања и свих проблема око виза, који су тад били актуелни, на крају су ме и довели до одлуке да се преселим у Италију и да тамо проведем неколико наредних година.

Од 2010. године, похађали сте светски признату Академију Инцонтри цол Маестро у Имоли у Италији. Пошто су миграције тема овогодишњих Новосадских музичких свечаности, како је живот и боравак у Италији утицао на Вашу животну и уметничку перспективу?

– Мислим да је драгоцено за једног младог уметника да један период живота проведе ван своје земље, да прошири видике, да упозна другачије менталитете, народе, културе, да научи нове језике и да угради у своју личност што више садржаја који ће се немонивно одразити и на квалитет његовог свирања. Живот у Италији је једно незаборавно искуство и у приватном и у професионалном смислу. Тамо је све уметност. На пијаци се певуше арије из Вердијевих опера, свако селу има концертну салу и фестивал, а у Милану, где сам живела, ви не знате на који културни садржај пре да одете јер је избор огроман. Цела вибрација у ваздуху је инспиративна. С друге стране, не могу да не споменем да је јако изражена подела на ЕУ и НОН ЕУ држављане и да сам на својој кожи осетила и директне и оне прећутне дискриминације, али сва та позитивна и негативна искуства су ме обликовала и дала ми неке нове животне увиде и спознаје на којима могу да будем само захвална.

С обзиром на то да сте наступали у бројним концертним дворанама широм Европе, како сагледавате Ваша „пословна“ путовања и колико су она значајна за једног музичког извођача?

- Сцена и путовања су саставни део нашег посла. Пауза у концертирању, која је настала због короне, извођачима је јако тешко пала и повратак на сцену након паузе је многим мојим колегама био доста непријатан. Уметност извођаштва је и уметност комуникације са публиком. Ми не можемо само да стварамо у четири зида, морамо да поделимо дело са публиком да би стваралачки циклус био заокружен. Што више искуства на сцени, то боље. Интерпретација зависи, наравно, и од тренутних спољашњих околности у смислу акустике, клавира, сале као и од тренутног стања извођача, али и од свих претходних искустава и садржаја која извођач носи у себи. Пијаниста који има богато искуство на сцени ће се лакше носити са свим изазовима, који су саставни део сваког наступа, него неко ко нема такво искуство.


Бечка камерна симфонија

Оркестар “Бечка камерна симфонија”, основан 2006, окупља даровите уметнике са седиштем у аустријској престоници. Карактеристичан је по раскошном репертоару, али најчешће изводи дела аутора 19. и 20. века, као и савремених стваралаца. По угледу на сличне светске оркестре, “Бечка камерна симфонија” се исказује и у саставу гудачког квинтета.

У таквој формацији коју чине најбољи одабрани музичари из оркестра, остварили су бројне наступе у Шпанији, Италији, Турској, Данској, Шведској, Пољској и Великој Британији, а, захваљујући Номусу, имаће прилике да их чује и публика у Србији.

Н.П-ј.


На Вашем репертоару налазе се дела за клавир најзначајнијих композитора у историји музике, који су компоновали управо за овај инструмент. Између осталог, снимили сте и компакт издање под називом „Serbian Piano Music” у којем сте представили важне клавирске композиције из историје српске музике. На који начин приступате одабиру репертоара? Ка чему тежите у свом техничко-тонском изразу?

- Мој репертоар је увек био комбинација стандардног и мање стандардног клавирског репертоара. Одувек сам имала потребу да истражим и да презентујем публици мање позната дела која су квалитетна, али се из неког разлога недовољно изводе. Када сам свирала дела са компакт диска "Serbian piano music" по Европи, публика је заиста с одушевљењем реаговала на наше композиторе и мислим да је једна од мисија извођача, између осталог, и да едукује публику у том смислу. Што се израза тиче, тежим да пренебрегнем ударачку природу клавира и да тон буде што распеванији, топлији и облији, да створим привид вокалног у њему, а технички аспект ми је увек у служби музике и служи ми као средство за изражавање одређене музичке идеје.

Ове године се обележава 230. година од смрти Волфганга Амадеуса Моцарта. Ви имате прилику да на Номусу изведете његов Клавирски концерт бр. 20 у д-молу КВ. 466.

- Клавирски концерт у д-молу је моје омиљено Моцартово дело које сам свирала у неколико наврата са различитим оркестрима по Европи. Ово ће бити први пут да га изводим у Србији и част ми је што ће то бити баш на Номусу поводом годишњице Моцартове смрти. У њему се смрт већ предосећа, изузетно је драматичан и пун анскиозности, стрепње, узнемирености. Интерпретативно настојим да сваком Моцартовом делу приступим и кроз оперску призму и да га поставим тако да су веома јасни ликови и карактери одређених тема и улога са великим међусобним контрастима који доприносе целокупној драматургији дела.

Емилија Пушић

EUR/RSD 117.3460
Најновије вести