Хармоникаш Реми Пулакис, контрабасиста Филип Еврар и тромбониста Франческо Кастелани, премијерно ће наступити у Београду у оквиру циклуса "Коларац твој свет музике".
Филип Еврар је пре осам година основао Трио Бароло са Франческом Кастеланијем и Ериком Лонгвортом кога ће касније заменити Реми Пулакис.
Данас иза себе имају 150 одржаних концерата и два снимљена албума.
Већину композиција пише Еврар који пред вечерашњи наступ каже да је успех Трија Бароло заснован на необичном споју медиранског музичког наслеђа са џез формом коју публика широм савета на концертима бенда открива, воли и цени.
Покушавамо да спојимо најбоље од медитеранског фолклора и опере у џез извођење што је поштоваоцима џеза јако интересантно. Наша музика је сентимантална и страсна, а опет с друге стране јако захтевна за извођење и промишљање, казао је Еврар.
Први наступ у Београду за њега и бенд у целини, како каже, представља изузетну прилику да представе необичан музички концепт у престоници Србије.
Верујем да у Београду постоје људи који прате наш рад и надам се уживају у нашој музици. Свесни смо повезаности музичког насеђа Балкана са медитеранским фолклором и сигуран сам да ће наш звук у извесној мери бити препознатљив људима који дођу вечерас у Коларац, казао је Еврар.
Пoвезаност деловања бенда са препознатљивим звуком Медитерана Еврар "оправдава" великом оданошћу чланова Триа Бароло ауторима као што је италијански пијаниста и композитор Нино Рота који је писао музику за филмове Федерика Фелинија.
Наш музички избор је и музика Астора Пјацоле...Увек смо обожавалли амерички џез, али смо, са друге стране, сва тројица Европљани. У том колоплету утицаја и афинитета наша музика је разнолика, као неки разбарушени Медитеран препун топлих боја. Спајамо џез форму са мелодијама Медитерана које су често драматичне и страсне, казао је Еврар.
Велика дворана Коларчеве задужбине саграђена је 1932. године, а њен творац, архитекта Петар Бајаловић, применио је у изградњи најсавременија научна знања о акустици тог времена, па се та сала и данас сматра најрепрезентативнијим концертним простором за представљање уметничке музике у Србији.
Први концерт у Великој дворани одржан је 4. фебруара 1932. године, када је наступила Београдска филхармонија којом је дириговао Стеван Христић.
Солиста је била сопран Ксенија Роговска, а на програму су била дела Римског Корсакова, Христића, Милојевић-Барановића и Новака.
До сада је у Великој дворани Коларца одржано више од 18.500 концерата, на којима је наступило око 16.000 солиста, те готово 4.000 ансамбала са више од 1.500 диригената.
Изведено је безмало 39.000 различитих композиција.
У Великој дворани током године одржи се више од 300 различитих музичких програма, рецитала, предавања и свечаних академија.
Музичким програмима током године присуствује више од 70.000 посетилаца.
