Њихов приступ архитектури повезује савремену израду, материјале и нове одрживе технологије са физичким економским и друштвеним квалитетима дате локације.
Двоје реномираних архитеката биће гости конгреса “Одржива архитектура – Енергетска ефикасност” који се одржава у зграду Југословенске кинотеке од 7. до 9. октобра, уз још деветоро реномираних гостију са глобалне архитектонске сцене. Са Фаидром Мацијараки разговарали смо о Конгресу и изазовима с којима се сусрећу у свакодневном раду, имајући у виду управо горуће теме које овај догађај покреће.
Како видите значај Конгреса “Одржива архитектура – Енергетска ефикасност”?
– Радујемо се сусретима са свим овим талентованим професионалцима чији је приоритет размишљање и делање у смеру одрживије архитектуре. Сам долазак у Београд је такође веома значајан за нас; веома је интересантно испитивати различите геополитичке локације нарочито у Европи, истраживати различите приступе унутар различитих урбаних структура и руралних пределла. Београд је, попут рецимо Атине, историјски град који се такође и веома брзо развија, регенерише се након историјских збивања, али можда није имао прилику да се у потпуности развије попут рецимо Копенхагена и сличних градова. Да би се промене десиле, људи морају да изразе идеје, а да би се те идеје чуле потребна је стабилна платформа попут конференција. Сви ми смо одговорни за то да се ове идеје чују на конференцији, и да изврше утицај на основу кога ће се креирати одрживија будућност.
Шта ће бити у фокусу ваше презентације?
– Ми смо мали биро из Барселоне, али такође радимо и у иностранству, углавном у Грчкој али и у земљама попут Велике Британије, Руанде, Кине. У Барселони нам је фокус на резиденцијалном дизајну и реновирању објеката, углавном зато што је у граду тешко инвестирати у нове пројекте због физичких граница, а постоји потреба за обновом старих резиденцијалних зграда лошег квалитета, згуснутих у границама Барселоне. Желимо да говодимо о изазовима с којима се суочавамо, али не само кроз естетску призму и решења за наше клијенте, већ са тачке гледишта које разматра здравије и одрживије окружење, уз мању потрошњу енергије. С друге стране, волели бисмо да представимо и наш рад ван града, у природном окружењу, попут мале куће на грчком острву и начина на који се трудимо да креирамо одрживије стамбене просторе, коришћењем локалних материјала и техника.
На који начин кроз ваш рад афирмишете теме које покреће овај конгрес?
– Поред нашег архитектонског студија, бавимо се и архитектонским материјалима, а имамо и малу грађевинску компанију. Ово нам даје пуну контролу над читавим процесом изградње, али и троструко већу одговорност. У сваком пројекту којим се бавимо, а нарочито у условима згуснуте градске инфраструктуре, без обзира на потенцијалне тешкоће трудимо се да умањимо негативан утицај и повећамо комфор и здравствене услове за људе који ће ту живети. Док дизајнирамо увек размишљамо и о материјалима које користимо. Минимизирамо отпад, користимо материјале који се могу рециклирати, трагамо за локалном грађом, размишљамо о трајности материјала и биоразградивости. Такође је веома важна технологија која штеди енергију и поновно коришћење материјала. Реконструкција старих инсталација и осетљивих елемената структуре увек је део процеса. Када градимо нове објекте у природи, трудимо се да минимизирамо отисак и да допринесемо одржавању локалних техника, које су по природи ствари одрживије. Трагамо за природним материјалима који би иначе завршили на отпаду, истовремено оптимизујући самоодрживост коришћењем адекватне технологије.
Како видите будућност архитектуре у светлу климатских, енергетских и урбаних изазова?
– Многи градови се сусрећу с изазовним временима. Брзина инвестирања вођеног повремено на лош начин, технолошки захтеви, брзи туризам, захтеви за брзом производњом енергије по којој год цени, пренасељеност, лоши животни услови, све ово може скрајнути теме климатских промена и одрживости на дно листе приоритета. Трудимо се да будемо оптимисти и представимо наш дом, Барселону, као место које се полако прилагођава овим питањима и које је добар пример. Барселона представља нове мере и понуде за одрживо социјално становање, чистије обале мора, зелене јавне просторе, а наравно ту су и успешни програми за одлагање отпада. У многим од ових пројеката градске институције не траже архитекте-звезде или инжењере који би изградили маркантне објекте, већ “свакодневне” професионалце који су се кроз личне борбе и изборе профилисали у погледу одрживости и могу да је практично демонстрирају. У том смислу сви морају да се прилагоде овим параметрима, уједине се, имплементирају нове стратегије и буду спремни да понуде решења. Архитектура није индивидуална трка до победе, већ проактивна колективна сила која циља промене.
Н. Марковић
