Четири представе у главном програму предстојећег 49. Инфанта

Четири представе, које већ привлаче пажњу, чине главни програм предстојећег 49. Интернационалног фестивала алтернативног и новог театра – „Инфант“, који ће бити одржан од 10. до 13. септембра у Новом Саду.
usanne Hassler-Smith/ Из представе „Госпођица Јулија”
Фото: usanne Hassler-Smith/ Из представе „Госпођица Јулија”

У селекцији редитеља Александра Поповског, на овогодишњем „Инфанту“ ћемо гледати: “Госпођицу Јулију” чувеног Бург театра из Беча, „Талог“ Местног гледалишча из Љубљане, „Војцек“ Националног позоришта Мађарске, и “Кафка машин” Српског народног позоришта.

Представу „Госпођица Јулија“ Аугуста Стриндберга режирала је Матеја Колежник, једно од најважнијих имена словеначког театра. За ову представу, Матеја Колежник напомиње да гледамо причу о два изгубљена бића – господарици и слуги, који једне вреле ивањске ноћи имају глупи секс, а онда морају да преузму одговорност за своје поступке, испоставиће се, кобне. 

- Делимо исту несигурност о којој су писане драме из касног 19. века, и данас толико релевантне јер подсећају на поруке из периода преврата. Ми смо данас, на неки начин, једнако изгубљени као Жан и Јулија, актери Стриндбергове драме, колебљиви и дезинтегрисани – каже се у најави гостовања ове представе .

Изведбом „Госпођице Јулије” глумци Бург театра „померају границе поимања глуме и глумачког талента, посвећености, концентрисаности, сценске свеприсутности. Сведена сценографија, проницљиво и прецизно постављено светло доприносе раскошној једноставности ове изузетне представе“.

Национално позориште Мађарске долази на „Инфант“ са Бихнеровим „Војцеком“, у режији Атиле Видњанског млађег, иначе глумца, али је ова представа у његовој режији постала хит у Будимпешти, „не само зато што користи снажне и узбудљиве звучне и светлосне ефекте“. Ово је једна од ретких представа у којој су у редовима испред благајне махом млади људи, наводе у овом будимпештанском позоришту, и примећују да је „Војцекова“ публика млађа и бучнија од просечне позоришне публике у Мађарској.

- За разлику од чувених адаптација „Војцека“, рецимо једног Вернера Херцога, Јаноша Саса, Јожефа Нађа, или пак Роберта Вилсона, са Томом Вејтсом као глумцем, те суморног тона у којем се обично поставља овај текст, овај пештански „Војцек“ одише бизарном свежином. Аутори, све млади људи, кажу да су желели да направе представу налик клипу „јер њихова генерација више не живи на основу искуства стварности, већ трагове ремедијализованог света (интернет, ТВ, радио) сматра својом стварношћу. У томе лежи огромна опасност, јер док поп култура, филмови о суперхеројима и ТВ емисије прожимају наше животе, ми смо изгубљени у сусрету са стварношћу. У овој неупућености лежи права драма овог „Војцека“, сматрају креатори представе – подсећа се у њеној најави.

Мучну Бихнерову дилему „како некога може да заобиђе бујица стимулативних токова која нас окружује, ансамбл представе превео је у своје искуство на следећи начин: Војцек је заокупљен самим собом. Седи жалостан и фрустриран, љубоморно посматра неверства своје супруге Мари и труди се да избегне матицу представе, увлачећи гледаоце у њу. То није лак посао, али је истински непоколебљив у томе“. Представа „Талог“ истражује оно што ће остати за нама, кад нас једном више не буде. Нешто ће можда стати у кутије, али шта ћемо с оним што се не може никуда поспремити, с оним што смо наследили, што је пребачено на нас, с оним што ће они, који остају, носити са собом? Шта је то што остаје, кад на крају живота, усмереног искључиво у будућност, те будућности нестане? И кад тако генерацију за генерацијом само журимо и журимо, шта ће заправо остати оној последњој генерацији, која неће имати никоме више ништа добро да остави? – пише у најави гостовања словеначке представе редитеља Жиге Дивјака и драматуршкиње Катарине Морано, креативног тандема који истанчаним осећајем за друштвене и људске кривице у својим представама и ауторским пројектима преиспитују поредак данашњег друштва и улогу појединца у њему..

Жига Дивјак и Катарина Морано добитници су бројних награда. Дивјаку је 2021. уручена Жупанчичева награда, највеће признање града Љубљане, за његов редитељски рад у последње две године. Катарина Морано је за текст драме “Талог” ове године добила награду “Славко Грум”. Редитељ Дивјак је ново име регионалног позоришта. Тек је други пут у Србији, први пут представио се публици у Нишу, а Новосађани ће представу у његовој режији гледати сада пре учешћа на Битефу.

„Не бих умео тачно да дефинишем филозофски оквир из ког полазим. Чињеница је да у свом раду личне проблеме покушавам да гледам као последицу већих и ширих структуралних проблема. Скоро све друштвене проблеме посматрам кроз оптику класне борбе“, говорио је Дивјак у интервјују, објашњавајући да то није више борба за политичка и социјална права потлачених, него борба за преживљавање, за опстанак и то не само најпотлаченијих, него свих нас.

Домаћи представник на овогодишњем „Инфанту“ је Српско народно позориште, које учествује  са „Кафка машин“ Франца Кафке и Вељка Мићуновића, редитеља ове представе. Дипломац Егона Савина, Мићуновић је редитељски занат својевремено „пекао“ и као асистент режије Паолу Мађелију и Јиржију Менцелу. На 65. Стеријином позорју награђен је Специјалном Стеријином наградом за режију представе “Радничка хорника” Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз Суботица.

Овог пута Мићуновић се бавио Кафкиним делом који је, по његовим речима, „вешто уочавао проблеме са којима се суочава обичан човек у свакодневном животу и створио је један надреални свет који штима по надреалним правилима“.

- Ту се до данас ништа није променило. Тај парадокс ствара огромну тензију у свим његовим делима, чак и у оним недовршеним где се његови јунаци налазе у сталном унутрашњем конфликту и интензивној борби против неке више силе која их надилази, а која је стално присутна. Живимо у доба лаког пристајања. Кријемо се иза лажних идентитета. Претворили смо се у профиле на друштвеним мрежама – наводи Вељко Мићуновић. - Илузије су потрошене. Идеологије су злоупотребљене. Крећемо се у свету који је црн, једноставан, суров и апсурдно духовит. Ту нема компликованих конфликата. Нема мучно морално-поучних дилема. Нема великих филозофских одлука. Критика система (који је уједно и највећи антагониста у свим Кафкиним делима) постаје јасна онда када се открије да баш та машина, она која нас меље, ипак не може да функционише без нас.

Н. Пејчић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести