Иако идејни творци серије браћа Дуфер још нису ни потврдили да ће наставка уопште бити, интернет је до сад већ излицитирао да ће се “Чудније ствари” свакако завршити тек после пете сезоне.
Руку на срце, чудо би било да серија не добије бар још неколико сезона. Нетфликс који обично не открива резултате свог пословања, овај пут је на Твитеру објавио да је скоро 41 милион људи гледало серију у прва четири дана од премијере на овом стриминг сервису. (Нетфликс све своје серије објављује ођедном у целини, а не епизоду по епизоду.)
Већ прва сезона “Чуднијих ствари” остварила је незапамћен и помало неочекиван комерцијални успех који је браћу Дуфер, а и Нетфликс ставио у положај да одмах смишљају како ће наставити наративно изузетно ефектну и недвосмислено завршену серију. Иако се окончала благим “клифенгером” (тренутак који отвара заплет, или уноси неразрешен обрт), прича из првог дела није заиста тражила никакав наставак, и одлично је функционисала као мини серија прављена с намером да буде самосвојан омаж естетици и поетици филмова из осамдесетих попут “Stand by Me” или “Goonies”.
У покушају да понове успех прве сезоне, браћа Дуфер су плашљиво покушала да реплицирају исти рецепт, са мешовитим успехом. Резултат је био пристојна али бледа и неупечатљива копија прве сезоне, са повременим наративним аљкавостима (ликови који нису служили ничему у причи, неразрешеним и непотребним додатним заплетима итд).
Наративно-визуелни ћорсокак у који су браћа Дуфер себе замало заробили у другој сезони избегнут је у трећој у којој су креатори серије коначно одлучили да приђу с храбријим приступом. За разлику од претходне две “дискретније” сезоне, у трећој су костимографи и други визуелни уметници стиснули педалу до пода – и стварно, естетика осамдесетих је у њој “одврнута до краја”, готово до дречаве и аутоироничне карикатуре, која изгледа несумњиво одлично на тв екранима. Све кадрове испуњава иконографија осамдесетих, ако не онаквих какве су заиста биле, оно онаквих какве желимо да памтимо. На сваком кораку су експлозије неонских боја и светлуцаве пластике, прекратки мушки шорцеви, “педеруше”, упадљива шминка, шарене траке за косу, жене које хистерично вежбају аеробик у узаним пинк костимима, а све то прати синт вејв саундтрек, чији ретро тонови се смењују са поп рок музичким хитовима из осамдесетих. Производња носталгије и фингираних сећања достигла је врхунац на две сјајне локације у серији - у креацији импресивног неонског “Старкорт” шопинг мола и базена који личи на убедљиво оживљену рекламу из осамдесетих.
Омажи филмовима упадљиви су нарочито у режији и монтажи акционих сцена, и ослањају се на култне филмове од „Исијавања“ преко „Терминатора“,„Алијена“, Ромерових филмова о зомбијима, до тинајџерских комедија из осамдесетих. Ипак, највећи успех ове сезоне је свакако количина времена која је посвећена ликовима и истраживању њихових међусобних односа. Иронично, главна и најдирљивија тема у срцу треће сезоне је одрастање, и начин на који се ликови носе са променама које доноси проток времена. Она партија друштвене игре “Dungeons and Dragons” коју су главни јунаци неуморно играли у прве две сезоне без изгледа да ће им икад досадити, у трећој сезони и сама постаје фокус носталгије за ретке ликове који још нису спремни да одрасту.
На страну чудовишта и авантуре са шпијунима, право драмско и емоционално тежиште целе сезоне је горка реченица коју изговара један од дечака: ”Зар си мислио да ћемо заувек седети сви заједно, и играти игре до краја наших живота?”
Настасја Писарев
