Приређивач изложбе је Вера Стојшић Гашпаровски, а организатор Удружење војвођанских учитеља које од 2009. организује калиграфску колонију “На путу Захарије Орфелина”, а затим сваке године и изложбу радова који тада настану. На овој изложби биће представљени радови 11 наставника, учесника колоније, награђени радови ученика са калиграфског конкурса, као и неколико радова калиграфа Светозара Пајића Дијака.
Удружење војвођанских учитеља се од 2006. бави неговањем лепог писања, упознавањем средњовековне српске калиграфије и развојем школске калиграфије, а од 2009. промовише лик и дело Захарије Орфелина.
- У септембру прошле године организована је 12. калиграфска колонија „На путу Захаруја Орфелина“ намењена наставницима - каже Вера Стојшић Гашпаровски. - У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Сремској Каменици (где се школска калиграфија негује још од 2006.) на стручном усавршавању и размени искустава окупили су се наставници који руководе калиграфским секцијама у својим школама широм Србије. Гост колоније је и ове године био новосадски калиграф Светозар Пајић Дијак који је учеснике додатно упутио у неке од тајни калиграфије. Учесници колоније са свих страна Србије су ове године због епидемиолошке ситуације и удаљености делом учествовали директно, а делом на даљину.
Осим колоније за наставнике Удружење војвођанских учитеља у области калиграфије расписује за ученике основних и средњих школа калиграфске конкурсе „Светосавље и наше доба“ и „Дани Николе Тесле“. По речима Вере Стојшић Гашпаровски, калиграфија је изузетна уметност која осим познавања основа лепог писања, историјата писма и велике маштовитости захтева данас поприлично запостављене а и даље изузетно важне особине личности (смиреност , уредност, прецизност). Наставници учешћем у колонији имају прилику да овладају калиграфијом, посвете се стварању сопствених радова и да калиграфију пренесу на што већи број ученика развијајући њихове способности и истовремено чувајући српско културно наслеђе за будуће генерације.
Захарије Стефановић Орфелин (1726 - 1785) рођен у Вуковару, а живео у Сремским Карловцима, Венецији, Темишвару, Бечу и Новом Саду, био је крупна фигура књижевног живота Срба у Угарској током 18. века, веома свестрана личност, један од најпросвећенијих Срба тог доба и први Србин који је писао и објављивао стихове. Такође, Орфелин је покренуо у Венецији 1768. први српски часопис “Славено-сербски магазин”.
Јован Скерлић је Орфелина представљао као “живописца, бакроресца, калиграфа, картографа, писца богословских, школских и пригодних књига, физичара, виноградара, песника, издавача, увек пуког сиромаха, он је све то био тридесет година наше књижевности, коју је готово сам неко време представљао и носио”. Велики значај Орфелина истакли су и Доситеј Обрадовић који је указивао да“његово име неће се међу родом заборавити” као и Добровски сматрајући да нова српска књижевност почиње од Орфелина. Поезија Орфелина је дело свога времена и актуелних политичких и културних потреба српског народа у Угарској, и представљала је израз друштвене климе, политичког тренутка и емотивне атмосфере и у том времену имала је значајну функцију и испунила је своју мисију. Најзначајније Орфелинове књиге су Историја Петра Великог, Калиграфија, Буквар, Вечити календар, Искусни подрумар, Плач Сербији.
Изложба се може погледати до 30. јануара радним даном од 9 до 17 часова.
Н. Попов
