По замисли кустоскиње др Сање Којић Младенов, отворена форма изложбе подразумева интегрисање различитих медијских, процесуалних и интердисциплинарних истраживања, перформанса и колективних акција, те интервенција у реалном и дигиталном простору, делом посматрањем кроз историјски дискурс, али и укључивањем релевантних савремених уметничких пракси.
Тако су као аутори заступљени Желимир Жилник, Вујица Решин Туцић, Каталин Ладик, Christo and Jeanne-Claude, Димитрије Башичевић Мангелос, Балинт Сомбати, Јудита Шалго, Бада Дада, Александар Давић, Божидар Мандић, Слободан Тишма, Урош Ђурић, као и Марица Радојчић, Милица Ракић, Саша Стојановић, Предраг Шиђанин... Учесници и учеснице изложбе су и Катарина Алфа, асоцијација Апсолутно, Сања Латиновић, Мирко Лазовић, Илиа Белоруков, Даница Бићанић, Центар за нове медије_kuda.org, Атила Черник, Вук Ћосић, Чедомир Дрча, Зоран Поповић, Богданка Познановић, Дарија С. Радаковић, Растислав Шкулец, Ратомир Кулић, Драган Војводић, Атеље ДТ20...
Неки од пионира медијске уметности и активизма ће први пут бити представљени у Србији. Међу њима је амерички уметник Бил Вајола, зачетник видео-уметности којом се бави преко 40 година, креирајући специфичне амбијенте који су утицали на глобални развој видеа. Ту су, затим, и дела Хермана Нича, који је био водећа личност бечког акционизма, те радови радикалног политичког уметника Пјотра Павленског. Публика ће имати прилику да се ближе упозна са животом и уметничким радом Улаја, једног од првих стваралаца полароид фотографија, али и перформанса реализованих кроз сарадњу са бившом партнерком Марином Абрамовић.
Изложба за своје полазиште реферише на резултате пројекта Трајни час уметности Центра за нове медије_kuda.org, усмереног на мапирање друштвене и уметничке историје Новог Сада, а кроз представљање мреже протагониста и референци, уметничке, друштвене и политичке теорије и праксе која је утицала на новосадску неоавангарду шездесетих и седамдесетих година 20. века. Отуда централни део изложбе и заузима мапа „Медијске онтологије”, као кључни сегмент пројекта Трајни час уметности, која презентује истраживачку методологију пројекта и покрива поље историјских авангарди са почетка двадесетог века, преко послератне неоавангарде, па све до савремене уметничке медијске продукције.
Изложба се даље развија ширим сагледавањем локалних и међународних пракси, презентовањем других пројеката својеврсног мапирања уметничке сцене, као што је Еаст Арт Мап словеначке групе Ирњин, друштвених и интердисциплинарних позиционирања видљивих у делу Друштвени портрети Уроша Ђурића, радијском подкасту Фемкање Бојане Кнежевић и Катарине Петровић, психогеографским мапирањима групе диСТРУКТУРА, те мрежних мапирања присутних у пројектима Владана Јолера и Кејт Крофорд.
Изложба ће бити доступна за посетиоце до 30. децембра на неколико локација: у Музеју савремене уметности Војводине, Ликовном салону Културног центра Новог Сада, као и у Креативном дистрикту (Кинеској четврти). Покровитељ је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, а подршку изложби пружили су Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе 2022” – „Друга Европа”, Делегација Европске уније у Републици Србији и ЕУ-Јапан Фест из Токија.
Пројекат „Млечни пут„ је замишљен као јавни сегмент рада Центра за интермедијску и дигиталну уметност МСУВ, окренут мапирању, афирмацији и презентацији интермедијских, интердисциплинарних и хибридних приступа уметности, као и наставку увођења нових функција Музеја у односу на различите процесе у савременој култури. Стручни сарадници на пројекту су Зоран Пантелић и Centar_kuda.org.
М. Стајић
