Иницијатор овог гостовања је један од најзначајнијих савремених босанскохерцеговачких графичара Ирфан Хандукић, редовни професор на академијама ликовних уметности у Сарајеву и Бања Луци. Он је прошле године самостално излагао у Галерији Огранка САНУ у згради Платонеума у Новом Саду и тада су почели договори о регионалној сарадњи. и размени изложби.
Желећи да овом поставком представи разноврсност графичког израза у БиХ и да ширу слику Хандукић се определио за радове четири, по његовој оцени, изванредне ауторке млађе и средње генерација које стварају у различитим графичким техникама. Марина Финци (Сарајево, 1960) која је и ванредни професор на Академији ликовних уметности у Сарајеву, нуди технички прецизан и ликовно богат резултат и у својим графичким серијама и циклусима демонстрира уверљиву техничку дисциплину и умеће. Бранка Гризељ (Имотски, 1960) школована у Сарајеву, сада живи у Шведској, али је и даље уметнички живо присутна на босанскохерцеговачкој ликовној сцени, структуром и формом својих графика рађених вештом комбинацијом техника дубоке штампе успева да истакне суштину. Таида Јашаревић (Сарајево,1979) је после Академије у Сарајеву докторирала у Јапану, а сада је доцент на Академији ликовних уметности у Требињу, истражује питање идентитета кроз процесе трансформације графичке слике, као и однос између технике и материјала - дубоке штампе и прозрачног јапанског папира. Горица Милетић Омчикус (Параћин, 1969) дипломирала је на београдском Факултету ликовних уметности, а сада је редовни професор графике на Академији у Бања Луци, њен ликовни рукопис сматра се примером континуираног истраживачког процеса у коме се негује чистота графичког израза.
Део ове поставке чине и графике Ирфана Хандукића кога критика представља као уметника изузетне стваралачке снаге, изнимно богате продукције и наглашене графичарске гесте који својим техничким умећем, претходним сликарским искуством и вештом цртачком руком обликује раскошне ликовне светове. Као селектор ове изложбе Хандукић је одлучио да као госта позове и новосадског уметника Мују Алагића, који је рођењем и пореклом из БиХ, тако да су и његове графијке, рађене у техници баркописа и суве игле део ове поставке.
По речима Хандукића, босанскохерцеговачка графичка школа има стогодишњу традицију и ова ликовна техника, упркос новим медијима је врло актуелна на тамошњој ликовној сцени. Утемељили су је истакнути уметници какви су били Мерсад Бербер и Џевад Хозо, потекли са љубљанске академије која се на простору некадашње Југославије тада сматрала за водећу.
Уметници из Војводине би узвратну изложбу требало да припреме до краја године и у плану је да поставке буду у Сарајеву и Зеници. По мишљењу Хандукића за уметника је важно да излаже, да радови не остају у атељеима, и утолико је драгоценије када се у околностима малих буџета за културу пружи прилика и за неко регионално гостовање као што је ова сада успостављена сарадња.
Н. Попов
