Антологијски архиватори, неприкосновена новосадска тројка, доказали су да су Ђолетове песме, и када ноте утихну, приче које сваког воде у неке друге светове.
Изненадни одлазак "панонског морнара" погодио је људе свих генерација широм региона, људи су се у колонама опраштали на трговима великих градова, палећи свеће као последњу пошту шансоњеру и великом песнику.
Од Марибора, преко Загреба, Сарајева и Београда, све до Скопља певали су се ових дана вечни и непролазни хитови које је Балашевић оставио у аманет.
Гласно се певало у Новом Саду, од улице Јована Цвијића, преко Штранда, па све до Доситејеве, у граду где је панонски морнар живео и стварао.
Тако су и сви дијалози главних ликова, попут колажа, састављени од стихова непролазних Балашевићевих песама.
Централна радња епизоде врти се око извесног циркуса о којем ликови енергично дискутују користећи се шаљивим и љубавним стиховима, док Ђорђе Чварков безупешно изнова покушава да изведе трик са зецом у шеширу и докаже се као врхунски мађионичар.
На крају епизоде, на велику жалост, екипа сазнаје да је циркус изненада отишао из града, што гледаоце након забавних дијалога враћа у сурову реалност и подсећа да је Балашевић прерано напустио позорницу.
Последњи кадар с магичним шеширом као да на сликовит и дирљив начин представља коначни поздрав великом музичару и песнику, књижевнику, понекад глумцу, сценаристи и редитељу.
