Канан Мараслигил, списатељица: Волим везе између стрипова и књижевности

Канан Мараслигил је интерсекцијска песникиња и списатељица, љубитељка стрипова, перформерка, подкастерка и координаторка културних програма, која живи и ради у Амстердаму.
e
Фото: Youtube Printscreen

Течно говори турски, француски, енглески, шпански и холандски језик и користи се мултијезичким приступом у свом раду, покушавајући да освести публику о суптилним финесама у значењима и преводима, кроз различите границе и друштва.

Она ће бити једна од главних гостију на конференцији “Ремикс комикс – Стрип, наслеђе и савремена уметност”, која почиње данас и траје до 30. октобра, у Креативном дистрикту у Новом Саду, у оквиру међународног пројекта „Ремикс комикс” и програма “Comics City Project”, који је део програмског лука „Друга? Европа”, пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”.

Одрасли сте у Бриселу, који је уз Париз својеврсна престоница стрипа. Како сте открили стрипове и заволели их ? Шта мислите о сценама стрипа широм Европе данас?

– У Бриселу су стрипови свуда око вас: од јавних простора и предивних мурала широм града, до школа и школских библиотека, књижара, новинских штандова. Сећам се, наравно, да сам читала Тинтина, као и Пају Патка. Онда сам открила манге. Али током својих тинејџерских година, све мање сам читала стрипове. Тек касније у двадесетим, након што сам дипломирала, вратила сам се стрипу. То се десило након што сам открила Џоа Сака и шта све може да се уради у оквиру стрипа.

Нови Сад је 2022. године Европска престоница културе. Када бисте били у могућности да креирате програм овакве манифестације, како бисте јој приступли? Шта је вама важно када говоримо о овако великим европским културним програмима?

– Мислим да је важно да овакве иницијативе креирају просторе за локалне институције, културне просторе, уметничке и креативне заједнице које би радиле заједно и анимирале широку публику, али и увећале своје заједнице на локалном нивоу. Креирала бих дневне активности за људе који живе и раде у том граду, размотрила бих њихове жеље и гласове, тако да пројекат буде одржив а уложен труд остави трага и у будућности.

Какви су ваши планови и очекивања од „Ремикс комикс” конференције у Новом Саду, можете ли нам дати наговештај тога шта ће се дешавати на вашем семинару?

– Веома сам узбуђена што ћу упознати све људе који ће учествовати и говорити на конференцији. Део мог рада се увек састоји од слушања и учења, па осећам да ће у великој мери тако бити и сада. Моје предавање ће се бавити спашавањем и преобликовањем прича људи који су изгурани на маргине или ућуткивани системским облицима изопштавања. Заинтересована сам за преиспитивање контекста и формата који су наметнути тим људима, и за њихове приче. Конференција ће омогућити простор у коме можемо да преиспитамо идеју “наслеђа” у његовој најширој дефиницији, како бисмо се бавили свим могућим слојевима, посматрајући свет кроз личну визуру, за шта мислим да је снага стрипа.

Које стрипови су вас инспирисали у последње време, или у последњих неколико година?

– У последње време читам стрипове о животима фасцинантних мислилаца, писаца и уметника/ца. Један од њих је графичка новела о Анаис Нин - „Анаïс Нин: Sur la mer des menson„ges ауторке Леони Бишоф, друга је о Хани Арент -„The Three Escapes of Hannah Arendt„ аутора Кена Кримштајна. Након што сам прочитала „The Secret To Superhuman Strength„, последњи рад Алисон Бедел, посветила сам се издању „Are You My Mother?„ које сам волела већ и на прво читање – волим везе које она успоставља са поезијиом и Вирџинијом Вулф  На основу ове листе, могло би се рећи да волим везе између стрипова, филозофије и књижевности.

„Ремикс комикс” бави се преобликовањем и реконтекстуализацијом прича и наратива. Који су то, по вашем мишљењу, наративи који још нису “откривени” у стрипу али би били занимљиво штиво?

– Волела бих да видим стрип који би се бавио превођењем. Не само да има јунака или јунакињу који је преводилац, или да то буде стрип на различитим језицима, већ да се само превођење буде у центру пажње, да се аутор/ка поигра и истражи сам процес превођења у језику, у нашим телима, јавном простору, политици, начину на који превођење обликује нас саме и наша друштва. Ако такав стрип већ постоји, молим вас да ми га пошаљете! Можда ћу и сама радити на таквом стрипу у будућности.      

У свету и код нас

Конференција „Стрип, наслеђе и савремена уметност” у Креативном дистрикту Новог Сада, у оквиру међународног пројекта „Ремикс комикс” и програмског лука „Друга? Европа” Фондације „Нови Сад - Европска престоница културе 2022”, предстојећих дана понудиће низ предавања, радионица семинара и разговора о томе како стрипови могу допринети инклузији европске баштине у различитим контекстима. На отварању, данас у 17 сати, присутнима ће се обратити реномирана стрип ауторка из Аустрије, Ули Луст, а међу гостима је још аутора и ауторки светске репутације.

Гвидо ван Хенгел

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести