Међу низом хероја које је створио најпознатији јунак је Спирит (рађен од 1940-1052), нетипични маскирани херој у хуморно-апсурдним авантурама. За разлику од рутинираних цртача, Ајзнер је трагао за новим начинима цртања и компоновања табли које ће у наступајућим деценијама прихватати како алтернативни стрип аутори тако и аутори у окриљу корпорацијског стрипа. Током Другог светског рата Ајзнер је цртао приручнике за обуку младих војника. У, за амерички стрип, бурним послератним годинама Ајзнер је наставио са субверзивним стваралаштвом, упоредо са педагошким радом, развијајући своје идеје у низу изузетних дела. Године 1978. Ајзнер је, угледајући се на експерименталне графичке уметнике из 1920-тих (Никела, Масарила, Ворда), започео рад на причама заснованим на стварним личностима и догађајима, које се дешавају у њујоршкој Дропси авенији број 55 у којој је Ајзнер одрастао. Овај стрип, под називом „Уговор с Богом“, уметник је нудио као „графички роман“ али није успео да га објави ни код једног великог издавача; књига се ипак појавила код малог издавача и непрестано је доштампавана готово 30 година. Пет година касније Ајзнер почиње рад на новом делу „Животној сили“ смештеном у истој авенији, а своје животно дело ће заокружити 1995. године причом „Дропси авенија: Комшилук“. Целокупна трилогија, на преко 500 страна, обједињена је 2005. у један том који је, у едицији „Свет у облачићу“ и под оквирним насловом „Уговор с Богом, Живот на Дропси авенији“, агилна „Чаробна књига“ објавила непосредно пред долазак нове 2023. године.
Након сентиментално-дирљивог Ајзнеровог увода знатижељни читалац раскриљује двери својеврсне историје Њујорка и Сједињених америчких држава виђене кроз очи малих, безначајних људи који долазе у обећану земљу и покушавају (ретко када успешно) да остваре снове. Различите расе и народи, различити обичаји, навике и светоназори не могу се лако уклопити на малом простору па станови и плочници умеју да буду претесни а страсти и нетрпељивости лако експлодирају у појединачне размирице и сукоба али и нереде ширих размера. Отуда врло брзо постаје важно ко је дошао први и заузео територију на коју сада полаже права староседеоца, односно ко је бројнији те агресивнији у остарењу превласти која доноси и економска преимућства. Дропси авенија, као позорница догађања, има своје фазе-циклусе, од села на периферији града, преко постепене па све брже урбанизације, градње великих стамбених зграда као бродова у асфалтном мору, успона стандарда, Велике економске кризе, Прохибиције, пропасти станара, зграда и читавих блокова до поновних планова о изградњи. Све то време такозвани „казан за топљење нација“ ради пуном паром: Јевреје потискују Ирци, Италијани, Шпанци, црнци, латиноси; истовремено поштене раднике (од физикалаца, домара или тесара до оних невољника који, у време кризе, зарађују чишћењем снега са улица) надмашују криминалци, преваранти свих врста, банкари и мешетари (а ту је и један сакупљач старе одеће који ће се обогатити). Уз свеприсутне домаћице-алапаче смењују се и појединачне на моменте смешне трагедије људи који су изгубили илузије (па и веру у Бога), губили љубав, тражитеља (оба пола) богатог супружника, свакојаких ленчуга и симулатора, обогаљених ветерана светских ратова и оног у Вијетнаму, алкохоличара; понекад се (али само као изузетак) појави и неко ко у средњим годинама спозна своје заблуде и покушава да надокнади изгубљено време. Духовни пастири различитих религија неретко су они који подучавају и нуде утеху али и пружају руку помирења другим заједницама практично показујући да доброта ипак постоји; локални политичари, пак, лако клизе у прагматизам који тражи и сумњиве компромисе који им не служе на част.
Панорама судбина појединаца, група/заједница и њиховог станишта дата је у првом делу кроз појединачне приче док се у потоња два претвара у низ приповедних линија које теку паралелно али се неминовно преплићу градећи мозаик сачињен од низа блиставих сегмената. Ајзнер гради трилогију смирено, без вештачких афектација или ушећерених мелодрамских тонова што свеукупно даје реалистичку сагу саздану од ситница које живот значе у широкој палети емоција од среће до туге, радости и разочарења. Овако сериозан садржај уз врцаве дијалоге и ефектне исечке из новинских чланака има свој визуелни лик у јасним, оштрим кјароскуро цртежима ослобођеним стрип квадрата и ствараним као компактне табле-странице. Лака карикатуралност ликова појачава хуморне ефекте али и потцртава тешке тренутке. Речју, „Уговор с Богом“ је високо вредно дело девете али и свеколико Уметности.
Илија Бакић
