Тешко је уопште замислити како би поп-култура изгледала без великог утицаја Стена Лија, једне од највећих легенди америчке и светске стрип сцене, човека који је осмислио и учествовао у стварању ликова Спајдермена, Ајронмена, Халка, Фантастичне четворке, Тора, Антмена, Икс-мена, и многих других. Међутим, Стен Ли је током шездесетих замало дао отказ и био на корак од тога да заувек напусти каријеру стрип сценаристе и уредника.
Рођен је 1922. године као Стенли Мартин Лајбнер, у породици румунских Јевреја. Он је први у својој породици рођен на америчком тлу, и то ни мање ни више него на Менхетну, у Њујорку. Пошто је очева кројачка радња доживела тежак ударац за време Велике депресије, Стен Ли је убрзо по завршетку средње школе почео да се бави различитим пословима, све време сањајући да постане писац. Пре него што је постао уредник и сценариста у Марвелу, радио је као разводник у позоришту на Бродвеју, секретар у фабрици панталона, разносач сендвича, али и писац некролога. Касније је у интервјуима причао како је вежбао свој стил писања на измишљеним некролозима познатих личности које су тад биле живе. „Ако неко сад држи мој некролог у фијоци, знам да сам успео“, нашалио се тад.
Када је ушао у свет стрипа, прво као сценариста, затим и као уредник, почео је да се потписује псеуднимом Стен Ли, јер га је, како је признао, било срамота да се његово име повезује са оним што је важило за јефтину забаву за клинце. Уз то, тада је још увек веровао да ће написати велики амерички роман, и није желео да се његово право име будућег класичног писца појављује у контексту стрипова. Наравно, иронични обрт био је у томе што је много година касније, Стенли Лајбнер чак и званично, пред законом, променио своје име у Стен Ли.
Након више од 20 година у Тајмли комиксу, који ће касније постати Марвел, Ли је био тешко фрустриран каријером. “Нико изван нашег малог круга није имао ниједну лепу реч о стриповима. Стрипови су за јавност били на самом дну“, навео је у својим мемоарима из 2002. године. И било је пуно добрих разлога за то – суперхероји су били досадни, без икакве јасније карактеризације сем жеље да се боре против лоших момака. Односи међу ликовима били су статични и површни. Тада је рекао својој супруги да ће заувек напустити каријеру у стриповима. Она му је дала савет који му је променио живот: „Ако већ планираш да то урадиш, пре тога осмисли стрип какав ти се прави, са темама и ликовима који су ти занимљиви, јер немаш шта да изгубиш“.
Тако је настала Фантастична четворка – стрип о обичним људима, са обичним проблемима и манама, који су, додуше, имали необичне послове суперхероја. Никад пре тога нико није помислио да у стрипове убаци озбиљну емоционалну дубину, приче о сложеним односима међу ликовима, баналне проблеме из живота, нити повремену чамотињу обичне свакодневице. “Фантастична четворка“ објављена је у новембру 1961, и преко ноћи постала хит.
Ипак, многи сматрају да је за Лијев нагли успон у каријери најзаслужнији Питер Паркер, односно Спајдермен. Од свих Марвелових јунака, он је наближи симпатичном клинцу из комшилука; Питер Паркер даје све од себе да чува свој град од негативаца, али то му никако не помаже у проблемима са бубуљицама или шефом, нити му олакшава да нађе девојку. Заправо, већина његових јунака били су аутсајдери доброг срца, далеко од савршених људи, ликови с каквим је публика желела и могла да се идентификује.
Настасја Писарев
