Љубав грађана према Алмашком крају довела је до тога да се данас у том делу града и даље живи и ради у традиционалном окружењу на савремени начин. Ове године навршава се четири године како је Алмашки крај проглашен за културно-историјски заштићену просторну целину.
- Нови Сад је на тај начин осигурао простор од 20 хектара практично изворног града да остане у духу тог времена - објашњава председник удружења "Алмашани" Маријан Мајин. - Сам пројекат реконструкције укључује око 20 улица са око 600 кућа и подељен је у више фаза по унапред одређеним рејонима. Радови за сада теку по плану и већ је десетак кућа угледало светлост дана, што одлично приказује идеју како ће то све изгледати.
Виолета Ђерковић у име удружења "Алмашани" сматра да је ова идеја, која не подразумева само очување изгледа, већ и духа Алмашког краја, настала као одговор на процесе који су претили да неповратно униште остатке најстаријег дела Новог Сада још 2005. године.
- Све је почело када је представљен план за пробијање широког булевара тик до Алмашке цркве, што би било праћено градњом високих зграда и рушењем преосталих кућа које су чувале дух старог Новог Сада - сећа се Виолета Ђерковић. - Локална заједница устала је против те идеје, тако је те 2005. године настало удружење „Алмашани“, које се срчано и вешто борило и изборило за заустављање тог пројекта. Након тога, главни циљ удружења било је постизање највишег нивоа трајне заштите што се, након неколико трогодишњих циклуса привремене заштите у јуну 2019. године, и догодило. Био је то резултат подизања свести у широј јавности о значају културне баштине коју Алмашки крај данас открива, а некада као да је скривао. Овај процес био је синергијски и подразумевао је сарадњу мноштва различитих актера – од локалне заједнице окупљене око „Алмашана“, преко пројекта "Нови Сад Европска престоница културе", интелектуалаца и појединаца који су препознавали значај ове теме, до доносилаца одлука на свим нивоима. Јединствена је ситуација да се овако различити актери окупе и сложе о значају и вредности једне идеје.
Цео подухват подељен у више фаза,
Израда пројекта за цео подухват подељена је у више фаза, а предвиђена је обнова 600 кућа, уз потпуно нову инфраструктуру у двадесетак улица у простору оивиченом Алмашком улицом на северу, Косовском на истоку, Темеринском и Тргом Марије Трандафил на западу, и Пашићевом улицом на југу.
- Мислим да је тренутно у току прва А-фаза, која подразумева уређење улица Златне греде, Јована Скерлића и Милована Видаковића, као и уређење новог јавног простора – Орфелиновог трга који ће се налазити на сустицању улица Златне греде, Скерлићеве и Земљане ћуприје - открива Виолета Ђерковић. - Ова фаза требало би да буде готова до краја другог квартала 2024. године па ће сви моћи и на примеру да виде шта је суштина обнове. Оно што је важно истаћи и по чему се овај пројекат разликује од других јесте његова свеобухватност. Овде није реч само о тзв. шминкању фасада, већ о сређивању комуналне инфраструктуре, дефинисању јавних простора и, што је посебно важно, зеленила, а ту је и увођење туристичке сигнализације, и све то у константној комуникацији са локалном заједницом. Све ово ради се са идејом да се очува, реинтерпретира и представи културна баштина, и то не само посетиоцима и туристима, већ пре свега Новосађанима. Јер, уколико сами нисмо свесни вредности наше баштине, нећемо ни моћи, ни знати ни хтети да је чувамо и да јој дамо свој допринос.
Процеси обнове и заштите Алмашког краја обухватају потпуну обнову комуналне инфратруктуре, обнову и садњу нових зелених површина, саобраћајну регулацију у смислу смањена аутомобилског саобраћаја и прилагођавања простора пешачком и бициклистичком саобраћају, обнову фасада и партерног уређења, у оквиру којег ће бити враћена камена коцка, чиме ће се визуелно акцентовати елементи материјалне културне баштине, амбијенталну јавну расвету, дефинисање нових јавних простора и дефинисање визуелног идентитета Алмашког краја.
- Иновативност процеса обнове Алмашког краја лежи у сарадњи и комуникацији свих актера у овом процесу, у свим његовим фазама: од идеје, преко планирања, до реализације и мониторинга, његовој интегративности, као и у чињеници да по први пут један овако комплексан пројекат води Завод за заштиту споменика културе, чиме се јасно дефинише и приоритет ове обнове, а то је заштита и савремена интерпретација културне баштине - поручила је Виолета Ђерковић.
Културна станица Свилара „упалила” најважније светло
Председник Удружења "Алмашани" Маријан Мајин истиче како је програм „Нови Сад – Европска престоница културе” за саму реализацију актуелног пројекта био огроман покретач јер је, реализацијом објекта Културне станице "Свилара", омогућио да, пре свега, буде стециште окупљања локалне заједнице са идејом да се на наслеђу гради наратив Алмашкога краја. Према речима Виолете Ђерковић, Културна станица "Свилара" је кључно допринела усмеравању пажње јавности на Алмашки крај и његову културну баштину.
- Она је била катализатор за неке важне процесе и догађаје – за добијање статуса заштићене амбијенталне целине, идеју и потом реализацију пројекта урбане обнове Алмашког краја - потврдила је Ђерковић, која је и координаторка мреже културних станица и додала. Ми сада имамо ситуацију која се у теорији види као највиши степен успешности развоја свести у процесима управљања културном баштином, а то је да представници доносиоца одлука у потпуности прихватају и реализују циљеве који су били предмет развоја свести. Доносиоци одлука на свим нивоима који су укључени у процес урбане обнове Алмашког краја говоре о разлозима његове обнове речником ентузијаста и експерата из области културне баштине! Културна станица "Свилара" је видљиви показатељ онога о чему је било потребно развити свест и што је до тада било видљиво само у имагинацији нас који смо се за обнову полусрушене некадашње бојадисаоне годинама залагали. У том смислу, Културна станица "Свилара" је поспешила и олакшала процесе који су уследили. Она је, такође, променила начин живота овог дела града. Учествовати у таквим процесима је тешко описиво речима, можда је најприблжнија - непроцењиво.
Алмашки крај пример добре праксе
Виолета Ђерковић подсетила је на то да су координатори Фаро мреже на нивоу Савета Европе, приликом прошлогодишње посете Новом Саду, у разговору са градоначелником истакли да је пример Алмашког краја изузетан у погледу обима пројекта урбане обнове засноване на интерпретацији културне баштине, као и у погледу укључености локалне заједнице у један тако обухватан пројекат.
- Управо је опис ових процеса сарадње и самог пројекта обнове био и тема уводног излагања које је припало баш нама на једном од великих Фаро скупова у Бордоу што, претпостављам, говори о томе како се наша студија случаја перципира у оквиру мреже - рекла је Виолета Ђерковић.
Да једна мала локална заједница није указивала на проблем и годинама подизала свест јавности о овоме, да менаyмент пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” није препознао квалитет идеје о реконстукцији Свиларе, као и то да доносиоци одлука на свим нивоима нису такође то препознали и подржали, ништа од овога што имамо данас се не би десило - сматра Виолета Ђерковић.
- Из моје перспективе, коју сматрам привилегованом јер у овом процесу учествујем најпре као активисткиња "Алмашана", потом као део тима пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”, што значи да могу да га сагледам из различитих перспектива, мислим да је лепота управо у том невероватном споју и резултату који је изнад појединачних капацитета сваког од актера и који заправо представља један велики искорак напред и модел ка коме тежимо - истиче она. - Пројекат "Европска престоница културе" био је кључни катализатор за обнову Културне станице "Свилара". Без овог пројекта не би било Културне станице "Свилара", која је кључно допринела усмеравању пажње на баштину Алмашког краја, као што је не би било без идеје и борбе локалне заједнице, ни без става доносилаца одлука на свим нивоима власти да ову идеју вреди реализовати.
Део престижне Фаро мреже Савета Европе
Фаро мрежа Савета Европе окупља активне локалне заједнице и организације које користе своју аутентичну локалну културну баштину за општи развој своје средине. Та мрежа је препознала Удружење „Алмашани“ као једну такву заједницу и од 2019. оно је њен члан.
- Читаву ту идеју пратила је Фаро мрежа које смо пре четири године и ми постали део - наводи Маријан Мајин. - Данас смо у оквиру саме мреже можда и једни од најбољих примера добре праксе, јер је сарадња локалне заједнице и градских институција довела до тога што данас реализујемо.
Виолета Ђерковић сматра да је важно рећи да је ово умрежавање једне локалне организације из Новог Сада такође успостављено кроз пројекат "Нови Сад Европска престоница културе".
ЕПК је иницијално успоставила контакт са Фаро мрежом, а чији су представници потом на нашој локалној сцени мапирали "Алмашане" као организацију која делује по принципима Фаро конвенције и испуњава критеријуме за чланство у мрежи. Управо на овом примеру најбоље се види и шта је смисао пројекта ЕПК – да оним актерима који имају потенцијал омогуће прилику за развој и умрежавање, све остало је на њима. Само чланство за "Алмашане" и Алмашки крај има огроман значај. Кроз упознавање сличних актера широм Европе, схватили смо да је оно што радимо и чему смо посвећени заиста важно, да се препознаје на међународном нивоу и то на начин да се наш пример, првенствено због те, чак и за европске прилике неуобичајене сарадње свих актера, често узима као пример добре праксе на великим Фаро скуповима, у промотивним материјалима и брошурама - закључила је Виолета Ђерковић.
Б. Павковић
