Поставка представља уметничка дела српских сликара прве половине 20. века – Марка Челебоновића, Љубице Цуце Сокић, Пеђе Милосављевића, Недељка Гвозденовића, Ивана Табаковића и других који су прихватили и у складу с личним сензибилитетом преобликовали сликарство француског интимизма. Ова изложба је прилика да се виде највреднија дела интимистичког проседеа, с обзиром на то да су, поред слика из ГМС и Спомен збирке Павла Бељанског, изложени и радови који се чувају у Галерији САНУ, Кући легата, као и у приватним колекцијама. На изложби ће, уз управницу ГМС др Тијану Палковљевић Бугарски, говорити и ауторка поставке др Дијана Метлић, а отвориће је Кристин Моро, амбасадорка Француске у Србији.
По речима др Дијане Метлић, ова дела су одговор уметника на стварност која их је у четвртој деценији 20. века угрожавала и из које су се повлачили у дом као једино уточиште. Управо услед топлине која зрачи из тих призора, тишине остварене помоћу хроматске равнотеже и умирене гаме, интимизам прекорачује географске, временске, националне и било које друге установљене одреднице. Физички простори интимизма психолошки су простори уметниковог бића.
Од почетка двадесетих година па све до краја четврте деценије прошлог века у Паризу се формирао круг српских уметника. Након рата, по речима Дијане Метлић, генерације сликара, међу којима су били и српски уметници интимистичког опредељења, тражиле су уточиште у цивилизацијским тековинама и сигурност у природи и њеном реду. Ти уметници, у каснијим историзацијама обједињени заједничким именом - интимисти или поетски реалисти, били су под доминантним утицајем француске културе са којом су се упознали у Паризу или имали прилику да је виде на изложбама у Музеју кнеза Павла и Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду.
– Француска уметност овог времена ка којој су се окретали српски интимисти била је пријатна и нежна и одговарала је укусу београдског грађанског слоја. Управо ово сликарство српских стваралаца прожето атмосфером спокојства и тишине, тематски одређено градским пејзажом, мртвом природом, ентеријером и фигуром у њему, представљало је заклон од притисака средине, један облик бекства у сопствену собу која чува од неизвесности спољашњег света – наводи Дијана Метлић. – Лагано напуштајући одаје у којима су оставили трагове своје егзистенције, оптерећени мислима да нису успели да прикажу оне аспекте живота што изгледају небитни и ефемерни, а о којима је најтеже говорити, интимисти су овековечили један „пролазни“ свет чије су најфиније нити уткали у своја дела, предајући нам их несебично као чисту успомену, као слику која само њима припада и која се (иначе) не поклања ником.
Изложбу прати монографска публикација „Слике пролазног света. Односи француског и српског интимизма” ауторке др Дијане Метлић у којој су, поред уметничких дела српских уметника, репродукована и дела француских интимиста из Музеја Орсеј, Центра Помпиду и Пти Пале у Паризу. Као одличан познавалац српске ликовне уметности прве половине 20. века, ауторка се посветила пажљивом истраживању француске ликовне сцене овог периода. Кроз читаву студију она преплиће француску и српску уметност правећи паралеле, мапирајући могуће утицаје и указујући на разлике. Вредност и новина ове књиге је у томе што она не представља међусобно супротстављање, него преплитање животних путева, тематских и ликовних опредељења и судбина француских и српских сликара епохе интимизма.
Током трајања изложбе до 31. августа биће одржана промоција те књиге и организована стална кустоска вођења као и ауторско тумачење изложбе. Др Дијана Метлић ће представити интимистичко сликарство у српској средини и његов контекст у оквиру европског интимизма и говорити о кључним актерима француске уметничке сцене који су пресудно утицали на српске уметнике и тако допринели ширењу интимистичког начина сликања на домаћем уметничком простору. На стручном тумачењу кустоскиња Јелена Огњановић указаће, пак, на начине рада и доминантне теме којима су били наклоњени сликари интимисти и представити меланхолични и сањалачки свет интимистичке слике.
Н. Попов
