У том случају ми бисмо, отприлике, том реченицом завршили овај текст. Једна од најпознатијих компанија на свету „Мајкрософт” поручује нам да само толико времена имамо, јер према њиховом истраживању из 2021. године, просечно трајање људске пажње је осам секунди. Наравно, примери на почетку овог текста су преувеличани, али истина је то да за врло мало времена, односно поменуту секундажу, треба некога привући, заинтересовати и задржати на неком садржају. Док се секунде наше пажње смањују, број информација све више расте, што је „погодно“ тло за различите манипулације, како би наша пажња била што брже и лакше привучена.
- То што смо окружени великим бројем порука не значи да смо информисани, јер за велики број тих порука не можемо бити сигурни да ли су истините, ко их је креирао и који је крајњи циљ слања такве поруке - сматра Тијана Фемић Бумбић из Новосадске новинарске школе. - Развој технологије допринео је томе да се данас медијске поруке могу креирати много брже и да се могу пласирати на више различитих канала. Осим тога, поруке данас сви можемо да креирамо и њихов домет може бити огроман. Како се број порука којима смо окружени повећава, тако и наша пажња и жеља да им посветимо време опада. Вештина критичког читања медијских порука једини је начин да направимо разлику између порука које заиста носе неку информацију и манипулативних порука које нам само дају привид да смо информисани.
Приметна је ерозија културних садржаја, у смислу да су људи све мање писмени, племенити и окренути ка култури.
- Сада се не гледа више колико ће народ бити писмен, поготово нове генерације које долазе, већ колико ће кликова један портал имати - сматра Драган Јовићевић.
Само вас истините и тачне информације воде ка излазу из лавиринта
У потрази за истинитим и тачним информацијама, као и за вештинама како то учинити, Нови Сад је као Европска престоница културе ушао у „Медијски лавиринт“. Просторна инсталација Новосадске новинарске школе, која је прошле године била постављена у Дистрикту, била је својеврсни интерактивни полигон за едукацију о медијском (дез)информисању и манипулацији. Из тог лавиринта, у ком су биле постављене табле са питањима и понуђеним одговорима, само истините и тачне информације водиле су ка излазу.
- Инсталација медијског лавиринта привукла је велику пажњу новосадске публике, иако за њу често можемо чути да је пасивна - објашњава координаторка пројекта „Медијски лавиринт“ Тијана Фемић Бумбић. - Лавиринт је пре свега својим атрактивним дизајном у форми стрипа, загонеткама које се налазе унутар лавиринта, па и величином, привукао велики број, пре свега, младих. Дизајн на први поглед није јасно слао поруку да је реч о медијима, што и јесте био циљ, већ о писмености и критичком приступу порукама које нас окружују.
Искуство од прошле године у служби едукације најмлађих
А како се у свакодневном животу „извући“ из тог лавиринта информација? То се питање поготово поставља за младе, који се, према бројним истраживањима, највише информишу на друштвеним мрежама, а највише су и били заинтересовани за поменуту изложбу. Наоружани информацијама и искуством са публиком, које су прикупили у оквиру Европске престонице културе приликом реализације „Медијског лавиринта“, Новосадска новинарска школа креирала је игрицу и то управо за оне најмлађе, који тек треба да развију критичко мишљење.
- У партнерству са још пет организација из европских земаља креирали смо едукативну „Мајнкрафт” игрицу на платформи „Минецрафт Едуцатион”, чији циљ јесте развој критичког мишљења младих - наводи Тијана Фемић Бумбић. - Ова игрица намењена је деци од осам до 12 година, али и наставницима и професорима који желе да се баве овом темом. Игрица се састоји из четири различита света и сваки се бави другом темом. Једна од тема јесу и лажне вести. Унутар овог нивоа креирали смо задатке за које смоизмеђу осталог и на основу „Медијског лавиринта“ установили да су привукли велику пажњу и добре реакције публике. Игрица је конципирана тако да и на „грешкама“ учимо, дакле није потребно претходно знање да би се прелазили нивои, већ у току играња усвајате неопходне вештине и алате.
Међутим не само млади, готово сви који имају приступ интернету и профиле на друштвеним мрежама, изложени су великом броју информација, које можда и нису циљано тражили. То је изазов и за оне који заиста пласирају тачне информације, како да оне „избију на површину“.
- Новинари се свакако налазе на тешком задатку, они треба да се потруде да баш њихова порука у мору сличних допре до нас - појашњава Фемић Бумбић. - Манипулативне или лажне медијске поруке су углавном креиране тако да буду атрактивне, па на жалост због тога лакше привуку нашу пажњу. Изградња поверења код младе публике изузетно је важна, а као и свако друго поверење може се изградити само доследношћу. Технологија нам данас омогућава да информације шаљемо различитим каналима и у различитим форматима, што значи да имамо могућност да праве и тачне информације „пласирамо“ у формату који ће бити визуелно атрактиван.
Бити писмен је део културе
Визуелно атрактиван „Медијски лавиринт“, као део пројекта Европске престонице културе, управо је кроз језик културе и уметности скренуо пажњу на важно питање медијске писмености, која је постала неопходна, стога, како и Тијана тврди, то није питање којим треба само медији да се баве.
- Нама је „Медијски лавиринт“ представљао један од искорака да креативније приступимо теми медијске писмености, што је од кључног значаја за описмењавање публике - открива Фемић Бумбић. - У овом процесу неопходно је медијску писменост доживети као функционалну писменост и због тога је важно да се овом темом баве и актери из различитих области, а не само људи који се баве искључиво темом медија. Бити писмен је део културе, па је тако промоција медијске писмености и критичког размишљања изузетно важна и кроз уметност, догађаје у култури, образовање итд. А промоција саме културе је веома важна и потребна.
Међутим, да ли култура онда заузима довољно простора у медијима? Где су и како позициониране те вести и колико се оне данас мешају са забавом и естрадом? Уредник културе у недељнику „НИН” Драган Јовићевић каже да је култура увек заузимала „последње“ место и да је она прва која се „жртвује“ уколико је потребан додатни простор за неку другу тему. Према његовим речима, приметно је да неке новине на својим странама уопште немају рубрику за културу, већ се то на један готово волшебан начин изједначава са забавом или вестима из света.
- То није култура - каже Јовићевић и додаје да се култура некада везивала за образовање и научне садржаје, а тога данас више нема. - Култура је основа једне цивилизације, једног народа, државе, нације и јако је важно да она има тежину, а не да буде нешто што треба да нас забави. Кад кажем тежину, ту не мислим да она треба да буде досадна, баш напротив, култура креира укус и начин размишљања једног народа. Постојале су некада КНУ редакције, што је скраћено од култура, наука и уметност. То је изузетно битно, а ми тога више немамо и код нових генерација које долазе види се колико су ускраћене за неке програме, који треба да буду забавни, али не на погрешан начин, већ у смислу да на један сензитиван начин укажу на теме и ствари.
Као уредник културе, Јовићевић је пратио цео пројекат „Нови Сад – Европска престоница културе“, за који каже да је фокусирао многе ствари из културе које не бисмо имали где да видимо и отворио нека сасвим нова поља за размишљање кад је реч о култури, али да генерално имамо једну ерозију културних садржаја.
- Мене радује повратак у биоскопе, рецимо, поготово после пандемије коронавируса - наводи Јовићевић. - Био сам изненађен колико је људи било на Фесту, не само да су били, него смо први пут после много времена приметили да људи остају после филмова да разговарају. Слично је и у позориштима, све је теже доћи до карата. Међутим, када говоримо о томе, најчешће је реч о великим центрима, као што су Београд и Нови Сад, а веома је важно шта се дешава у унутрашњости. Настојим да, као уредник, проширим видике, али је просто приметно колико је тешко постићи да јавност буде фокусирана на такве садржаје, ма колико медији писали о томе.
Проток и количину порука које стижу до нас нећемо зауставити, каже Тијана Фемић Бумбић, али могуће је учинити нешто друго.
- Можемо да бирамо шта ћемо заиста да читамо/гледамо и да научимо који алати нам могу помоћи да проценимо да ли неком медијском садржају желимо да верујемо и на основу њега креирамо своје ставове - поручила је Тијана Фемић Бумбић.
Иако сматра да је организација пројекта „Нови Сад - Европска престоница културе“ била на максимуму, Јовићевића брине да ли је могло и требало чак и више да се извештава и говори о томе и да се нађе нова публика, кад је у питању један тако велик и значајан догађај.
- Ту не мислим на организацију која је урадила максимум, већ на систем, односно на то да ли постоји систем који ће онима који желе да пронађу неке нове садржаје, поготово младима који не знају како да пронађу те садржаје, омогућити довољно информација да те садржаје нађу. Ако ми на порталима немамо такве рубрике, све је мање таквих рубрика и у штампаним медијима, који се све мање и читају. Кад је реч о темама из културе и културним рубрикама, мислим да је стање горуће, а то није добро ни за један народ, ни за његов напредак - закључује Драган Јовићевић.
А. Брзак
