Холандски театар игре, који често упоређују са легендарним „Ролингстонсима” јер свако њихово гостовање прати бар шлепер опреме, наступа вечерас у 20 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, као и сутра на истом месту, али с почетком у 18 часова. Овај ансамбл ће извести триптих састављен од представа „Траса“ у режији Габриеле Каризо, „Богови и пси“, у кореографији Јиржија Килијана, и „Фигуре у изумирању“ Кристал Пајт и Сајмона МекБернија.
Представу „Траса“, која је имала премијеру прошле године у Хагу, креирала је група од девет уметника, а режирала је Габриела Каризо. Музику је компоновао Рафаел Латини, а у представи се користе и партитуре Дмитрија Шостаковича.
Родом из Аргентине, Габријела Каризо је почела да се бави игром у десетој години. До деветнаесте године је играла и остварила прве кореографије на Балетском универзитету Кордобе, а затим се преселила у Брисел да ради са Каролин Маркаде. Заједно са Франком Шартијеом, 2000. је основала трупу „Пипинг Том“, за коју је креирала чувену трилогију „Башта“, „Салон“ и „Сутерен“. Од 2016. Каризова је започела рад на трилогији о породици, коју чине комади „Мајка“, „Отац“ и „Дете“. „Отац“и „Дете“ су приказани на Београдском фестивалу игре, као и диптих „Врата која недостају“ и „Напуштена соба“ за које је кореографски двојац Каризо-Шартије добио фестивалску награду „Јован Ћирилов“ – за корак даље.
„Богови и пси“ су недовршен рад Јиржија Килијана, који је имао премијеру 2008. у Хагу. Ово је Килијанова стота поставка за Холандски театар игре. „Мистериозни комад мајстора кореографије визуелизује танку границу између између нормалног и абнормалног. Или како он то каже: сигурно се неће постићи позитиван помак без помоћи здраве порције лудила. Богови и пси су названи ’недовршеним радом’, ослањајући се на Килијанову фасцинацију лепотом онога што није завршено током живота“. Комад је добио холандску награду „Лабуд“ за најимпресивнију продукцију уметничке игре у 2009.
У комаду „Богови и пси”, Килијан приказује неодређени, халуцинирајући свет у коме се „супротно“ и „необично“ обликују на разне начине, забележила је критика. Поред кореографије, Килијан је и аутор декора, и музичког концепта. Уз композиције Дирка Хаубриха, у представи се користи и Бетовенова музика.
Чувени кореограф Јиржи Килијан је био на позицији уметничког директора Холандског театра игре скоро четвртину века. До 2019. је био стални кореограф ове трупе. Његов опус броји 100 креација до данас, од којих је 75 креирано за Холандски театар игре. Бројне трупе и школе широм света на свом репертоару имају Килијанова врхунска дела. Килијан је добитник многих престижних, међународних награда и одличија, међу којима је и звање иностраног ванредног члана изузетне француске Академије лепих уметности, у оквиру новоосноване секције за кореографију. Килијан је такође први лауреат награде „Јован Ћирилов“ Београдског фестивала игре.
Представа „Фигуре у изумирању (1.0)“ имала је премијеру у Хагу прошле године. „Изврсна канадска кореографкиња Кристал Пајт на сцену доноси једну од најважнијих тема савременог времена у комаду “Фигуре у изумирању (1.0) “ који третира климатске промене и глобално загревање. Она то чини на готово литерарни начин. Уз надмоћне слике она прави играчку, односно позоришну варијанту узнемирујућег документарца о списку изумрлих животињских врста и несталих глечера“. Музику је компоновао Овен Белтон, а коришћени су и неки музички фрагменти.
Кристал Пајт је придружени кореограф Холандског театра игре и придружени уметник Националног уметничког центра Отаве. Своју трупу „Кид Пивот“ основала је 2001. и тако наставила да креира и наступа у својим комадима. Данас компанија интензивно гостује у земљи и свету, изводећи најтраженије и од стране критике увек хваљене представе: „Тамне материје”, „Изгубљена борба”, и друге.
Статус сталне компаније театра Кунстлерхаус Мусонтурм у Франкфурту, омогућио јој је да креира и интензивно гостује на европским сценама током неколико сезона. Чланица је Реда Канаде. Њене награде и одликовања укључују Награду Беноа, Награду Жаклин Лемје канадског Савета, монтреалски Гран-при за уметничку игру, две британске Награде критичарског круга, као и три награде „Лоренс Оливије“.
Холандски театар игре (НДТ) је једна од водећих светских трупа савремене игре. Седиште трупе је у Хагу, док наступи за међународну публику броје преко 150.000 посетилаца годишње у Европи, Америци, Азији и Аустралији. Основали су га 1959. Бенџамин Харкарви, Аарт Верстеген и Карел Бирни, у сарадњи са осамнаест играча Холандског националног балета. „Кореографи као што су Глен Тетли и Ханс ван Манен су поставили авангардну лествицу уметничког профила компаније.
Њихове неконформистичке, прогресивне продукције позиционирале су НДТ на домаћој и међународној мапи“. Од тада је изграђен богат репертоар, са више од 620 дела мајстора кореографа Јиржија Килијана и Ханса ван Манена, Сол Леон и Пола Лајтфута, Кристал Пајт, Марка Гекеа, Јохана Ингера, Медија Валерског, Охада Нахарина, Александра Екмана, Габријеле Каризо, Франка Шартијеа, Хофеша Шехтера, Шарон Ејал и Гаја Бехара, као и многих других.
Н. Пејчић
