Роберт Киркман, још један мајстор девете (и седме) уметности

Роберт Киркман (1978) издвојио се из мноштва перспективних, младих сценариста ангажованих у великим стрип корпорацијама на мање-више рутинским пословима у текућим серијалима (какви су „Ултимат X-Мен“, „Марвел Зомбиес“, „Хаунт“) и привукао пажњу шире стрип јавности хорор серијалом „Окружен мртвима“ (од 2003); „добар глас“ се пренео се и у бизнис покретних слика па је по овом серијалу снимљена ТВ серија која је такође била (и јесте) изузетно гледана.
e
Фото: pixabay.com

Овај успех је, наравно, „погурао“ и друге Киркманове серијале - „Изгнаника“ (по коме се такође снима ТВ серија), „Супер диносауруса“ и „Непобедивог“. И његов нови серијал „Песма заборава“ из 2017. дочекан је са великим интересовањем и очекивањима; реакције критике и публике углавном су позитивне па се може говорити о својеврсном хиту, односно бестселеру у свету корпорацијског стрипа који је у завидно кратком року стигао и у руке домаћих стрипољубаца захваљујући агилној „Чаробној књизи“.

У првом тому, који је сабрао првих шест месечних свезака, знатижељни читалац упознаје Нејтана Кола који је сам себи доделио специјалнан задатак - он из Заборава враћа изгубљене људе. Наиме, десет година раније из непознатих разлога део Филаделфије са свим становницима (њих око 300.000) нестао је у Забораву, паралелној димензији (неки сматрају да је она пакао) коју настањују сваковрсна чудовишта. Влада је организовала акције спасавања људи из Заборава али је тај подухват пред гашењем. Само још Нејтан, опремљен специјалним „геџетима“, одлази у соло специјалне мисије иако су ретко кад успешне. Они које врати у нашу стварност нису увек тиме одушевљени: једни пате од „посттрауматског стреса“ а други се тешко привикавају на „обичан“ живот јер су се већ колико-толико прилагодили оном у Забораву.

Нејтан, међутим, не одустаје и наставља путовања упркос противљењу сарадника и државних институција. А кад од спасеног пара сазна да у Забораву постоје групе људи које су напустиле град и живе ван њега он, упркос свим убеђивањима, поново одлази. У Забораву, пошто једва избегне да страда у нападу чудовишта, Нејтан бива заробљен и одведен у насеобину коју, испоставиће се, предводи његов рођени брат Ед кога је Нејтен, у ствари, све време упорно тражио. Сусрет у нормалном свету проблематичног Еда и Нејтена кога сви сматрају генијем мање-више разрешава старе братске сукобе али отвара текуће дилеме - становници Заборава сматрају да је Нејтен отимао њихове људе а он, опет, да их је спасавао и враћао тамо где припадају. Да би уверио становнике Заборава да је свет из кога су „избачени“ и даље добар, он наговара Нејтена да се тамо врате. Али, ствари су се, док је Нејтен био одсутан, поприлично промениле...

Фото: pixabay.com

„Песма заборава“ варијација је неколико стандардних тема научне фантастике: од (зло)употребе науке у рукама опсесивног (или лудог) научника до опстајања људске насеобине у другом, страном непријатељском свету. Свему томе додате су и личне судбине, дилеме и страхови отетих и спасених, односно породична драма. Киркман постепено открива коцкице које решавају неке од кључних дилема (од оне прве: како се отворила паралелна димензија, ко је за то крив) додајући, успут, све нове и нове заплете (од мешања државе у Нејтанове акције до развитка људске заједнице у Забораву). Оваква приповедачка „методологија“, пажљиво дозирана - распоређена у двадесетак страна сваке епизоде, у првом тому сасвим успешно функционише и „вуче“ читаоца у напред. С друге стране, Киркманови јунаци уопште нису инстант хероји (какве потенцира амерички „мејнстрим“ стрип): сви су редом несигурни, збуњени и затечени ситуацијама у којима су, сви преиспитују своје побуде и снаге, колебају се, одлажу коначне одлуке - што свеукупно доприноси њиховој уверљивости, односно животности.

Де Феличи својим цртежом такође доприноси одмаку стрипа од препознатљиво-конвенционалног стрипа. Уместо лепих, умивених, испегланих лица он црта наборана, умазана, намрштена и забринута - видети лепо лице пријатно је изненађење - док његова чудовишта једва да подсећају на усвојене, „конфекцијске“ моделе из стандардне популарне културе. Отуда све у стрипу одише необичном, одмакнутом атмосфером коју колор додатно потцртава дајући тако читавој причи већу дозу зачудности - и атрактивности - него што би је имала да је исцртана и обојена на рутинско-шаблонски начин.

„Песма заборава“ у првом тому се представља као стрип који се, иако поштује конвенције како научнофантастичног жанра, устрајно, корак по корак, од њих одмиче - на задовољство и стрипољубаца и Киркманових фанова. Да ли ће се овакав почетни потенцијал и надаље развијати остаје да се види и у следећим томовима за које се надамо да ће се пред публиком појавити врло брзо.

Илија Бакић

EUR/RSD 117.9120
Најновије вести