Уметност отпора пандемији: Важно улагање у дигитализацију

БЕОГРАД: Превазилажење последица пандемије корона вируса у области културе и уметности у Србији била је тема онлајн јавне дебате "Уметност отпора пандемији" коју је Завод за проучавање културног развитка организовао на Фејсбуку, уз учешће представника позоришних, музејских и библиотечких установа и репрезентативних уметничких удружења, у оквиру иницијативе РесилиАрт Унеска.
u
Фото: Printscreen/Facebook

На почетку разговора који је модерирао директор Завода Вук Вукићевић, директорка Народно позоришта у Београду Ивана Вујић казала је да епидемија није ништа ново у цивилизацији и да су многе трајале годинама, али да је нажалост данашњи свет спреман да изгуби велики број људи, али и настави даље и прилагоди се.

Оно што је најважније у овој ситуацији јесте солидарнст између људи и институција. Једна врста парализације живота јесте се одразила на позориште, али су људи, хвала богу, имали времена да се замисле и запитају се о свом деловању како у театру, тако и у животу, сматра Вујићева.

Што се тиче утицаја епидемије на књигу и библиотекарство, директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков казала је да се у овој ситуацији показало колико је социјална улога библитотека важна, а да је дигитални садржај помогао у одсуству физичког контакта.

Трудили смо се да корисницима обезбедимо не само дигитални садржај у виду књига, већ и емитовању документарне грађе, филмова... Максимално смо користили друштвене мреже, што је посебан феномен, како код нас, тако и у свету, рекла је Нинковљева.

Она сматра да је културни сектор показао изванредну виталност у тренутку када нису могли физички да буду отворени.
Бибилотеке су изашле из зидова и приближиле су се корисницима можда и више него када су биле отворене, казале је директорка Библиотеке града.

Она је скренула пажњу на издавачки сектор који је изузетно погођен овом ситуацијом, те да је врло важно да библиотке покрену јавне набавке, да се помогне на све начине, јер бибилиотеке живе од нових садржаја.

Тијана Палковљевић Бугарски, директорка Галерији Матице српске у Новом саду, истакла је да су музеји као и све установе културе били веома погођени јер своју активност заснивају на директном контакту са посетиоцима, кроз програме које реализују у простору музеја.

Схватили смо да постоји низ других могућности како да будемо у контакту с публиком, како прећи из реалног у виртуелни свет, те смо покретали различите акције и уметничке изазове како би били у интеракцији и комуникацији, рекла је Бугарски и додала да је то показало велику креативност и заинтересованост многих.

Предност ове пандемије је дигитани садржај који је привукао, како каже, нову публику која је желела да открива различите садржаје великог броја музеја.

Важно је да се публика вратила чим смо обезбедили све услове уз поштовање безбедносних мера, истиче Бугарски.

Директорка Музеја Југославије у Београду Неда Кнежевић сматра да је важно истицати солидарност и сарадњу која мањка међу културним институцијама, те да су важни заједнички пројекти и подржавење између колега.

Музеј Југославије је најпосећенији, те смо врло брзо осетили разлику када се смањио број посетилаца. Одмах смо наставили да одржавамо контакт преко виртуелних и дигиталних садржаја, акција, кампања, рекла је Кнежевићева.

Према њеном мишљењу, институције културе су се показале врло организовно и спремно за прилагођавање на новонасталу ситуацију.

Мислим да је подршка и иницијатива који су имали културни радници позивајући публику да учествује у различитим садржајима била врло успешна и да су се многи радо одазивали, сматра директорка Музеја Југославије.

О утицају пандемије на рад уметника говорио је доцент на Факултету примењених уметности Никола Божовић, који је истакао да је било тешко и на физичком и на духовном плану јер се рад уметника не своди само на атеље већ и на међусобну комуникацију и деловање са колегама.

Живимо у времену технолошких промена, а једна од карактеристика ове пандемије је управо велико присуство технологије. Не можемо да замислимо како би изгледала пандемија да нема друштвених мрежа, а све је то довело до тога да живимо као у некој бајци и машти где је све могуће, рекао је Божовић.

Он сматра да су многи изгубили осећај за реалност, “да без проблема замишљају богатог негативца из Џејмс Бонда који има довољно пара да изради неку лабараторију и произведе вирус који ће утицати на целокупно друштво.”

Оно што је било шокантно, сада је постало свакодневно и изгубио се појам ауторитета, изгубило се поверење у њега, сматра Божовић и указује на егзистенцијалну угроженост многих који се баве предметном уметношћу.

Чувени музичар Борислав Дугић културу доживљава као нежну биљку коју сваки коров, попут короне, лако прекрије, те да је вирус зауставио животе многих уметника.

С друге стране, добили смо време да вежбамо и стварамо. Музичар када вежба једва чека да изађе на сцену и то некоме и прикаже. То је наше место казивања и то нам је неопходно. Морамо извући добро из овога, добро је што нас је зауставило како бисмо мало мислили, каже Дугић.

Челнице културних институција сложиле су се у констатацији да је пандемиија показала колико је важно улагати у дигитализацију у свим сферама.

Вујићева је скренула пажњу на врло успешан рад Народног позоришта у сфери дигитализације, као и огромну заинтересованост публике да исте и прати.

Имали смо 300.000 гледалаца од када смо почели са емитовањем представа, фасцинантан је број од 10.500 људи за време једне представе и зато смо одлучили да наставимо у то да улажемо. Наше представе пратили су и из Америке, Аустралије, Канаде, Африке… Зато ћемо и по отварању наше куће наставити да радимо на дигиталној платформи, казала је директорка националног театра.

Директорке су истакле и солидарност и подршку запосленим радницима, а Вујићева је казала да је важно да нису раскинули ниједан уговор, као и да се се усмерили на хуманитарну помоћ оним уметницима који нису ни у једном статусу или уговору.

Божовић је казао да је ова ситуација показала и позицију културе у друштву, колико је уметност битна у екстремним временима.

Ако је вирус нешто показао, то је да више него икад морамо да се боримо за присуство културе у животима јер је она неопходна и пут је до спасења, сматра уметник.

Палковљевић Бугарски се сложила да је култура показала колико може да лечи и испуни време, а да је јако важно рећи и да је пандемија избрисала границе између великог и малог музеја, позоришта или галерије - јер су сви нашли у истом.

Након свега овога, не смемо заборавити и суштину наших институција, морамо инсистирати на нашој посебности када је у питању контакт, књига у рукама, представа пред публиком, јачина аплауза… Суштина је директан контакт са уметничким делом и кустосом као медијатором између прошлости и садашњег тренутка, сматра Бугарски.

Труд сада треба уложити, како додаје, у враћање публике и њеног поверења, зато треба ослушкивати укус и публику посетилаца.

У свему томе важна је стратегија и неопходна су средства, јер је и за дигитализацију потребно особља и машина за рад.

Сви запослени у културу су својим залагањем показали колико је култура стуб друштва, колико је важна и колико има заинтересоване публике. Држава треба да види колико је неопходно улагати много више у културу. Зато сви морамо заједно да сарађујемо јер имамо једну публику која жели свакакав садржај, истакла је директорка Галерије Матице српске.

Оценила је да је потребан развојни буџет у култури, да су неопходне јаке институције које имају аутономију у креирању, не само програма, већ и одређивања приоритета што се тиче средстава.

И остали саговорници су се сложили да је подршка свима потребна у сваком сектору те да је залагање са свих страна неопходно, а похваљене су и дигиталне платформе попут "Србија ствара“ које делују у правцу дигитализације.

Нинковљева је истакла важност медија, у којима је, сматра, тешко добити простор уколико нисте „скупо подржани“, те да мејнстрим нису озбиљни културни програми већ комерцијални садржај и блокбастери.

Терор тржишта гуши културу и то нам је јако велики проблем, казала је.

Велико решење би било, сматра Вујићева, сачинити закон о култури који би дугорочно могао помоћи секторима, заштити уметнике и омогућити им да се развијају.

Морају постајати регулативе како би се с праксом мењале, сматра она.

Саговорници су се сложили да, да би све функционисало, мора да се ради и улаже у културну политику и стратегију које морају бити јасне.

EUR/RSD 117.5959
Најновије вести