Ванушић: Држава ће радити на враћању културних добара

БЕОГРАД: Министарство културе и информисања је протекле године покренуло низ активности у циљу унапређења мера за спречавање илегалне трговине уметнина и културних добара.
v
Фото: Tanjug (Dejan Petrović)

Најзначајније је било доношење новог кровног Закона о културном наслеђу, који ће почети да се примењује за годину дана, изјавила је помоћница министарке за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић.

У оквиру закона посебно смо обратили пажњу и на питање увоза и промета културним добрима. Наглашсено је да право прече куповине увек има држава, односно надлежне установе заштите. То се посебно односи на продају стечајне масе предузећа, на које раније није толико обраћана пажња, а испоставило се да се ту често налазе уметничке колекције или предмети који могу бити културна добра, рекла је Ванушић за Танјуг.

Према њеним речима, због тога је законом јасно прописано да се не може вршити трговина, оглашавање, продаја или акуција, а да се пре тога не обавести по праву прече куповине надлежна установа заштите .

То се односи и на културна добра која су у приватном власништву.

Ванушић је истакла да је у закону такође јасно речено да ће држава радити на враћању културних добара која су нелегално изнешена са територија Србије "без обзира у ком историјском периоду и када, што је јако важно јер значи да сви ти предмети потраживања који су некада нестали и даље актуелни".

Важна ствар је израда националне базе, која је ушла и у закон. То је пројекат који је министарство покренуло пре две године. Национална база украдених и несталих предмета је урађена по узору на Интерполову базу. Радили смо је у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и Управом царина. Намера је да се развије и омогући њено повезивање с Интерполом, рекла је Ванушић.

Према њеним речима, национална база ће омогућити бржи и ефикаснији рад на терену, пошто ће у њу бити унети сви подаци о несталим делима, културним добрима и уметнинама.

Биће ту фотографије, описи и подаци који ће омогућити управи царина, односно царинској полицији и људима који раде на граничном прелазу, да у случају када се сусретну са неким предметима, који могу да изгледају да имају својство културног добра које се илегално износи из државе, на бржи начин кроз базу провере да ли се налазе на њеном списку, рекла је Ванушић.

Србија је као сукцесор СФРЈ преузела ратификовање Конвенције о начину и забрани спречавању илегалног извоза и увоза културних добара из 1970. године, по којој надлежни државни органи поступају и раде. До сада је кровни пропис за заштиту кутурног наслеђа био Закон о културним добрима из 1994. године, који је садржавао одређене одредбе које су се односиле на увоз, изношење и права власника и држаоца културног добра.

Те одредбе су регулисале донекле питање власништва културног добра и питање његовог промета. Сада је новим законом то детаљније разрађено, са јасно предвиђеним мерама и важна је израда националне базе украдених и несталих дела, нагласила је Ванушић.

Помоћница министарке је подсетила да се дешавало се да установе не пријаве на време да је неко дело украдено или да полиција није имала могућност да брзо размењује податке, што је омогућавало починиоцима да га изнесу из земље и ставе у продају.

Тако је током пљачке Музеја Југославије 2005. године нестао је један број предмета Јосипа Броза Тита.

С обзиром да су на време пријавили случај полицији, имали су све податке и тај захтев је унет у Интерполову базу. Прошле године када се појавио на аукцији у Хонг Конгу тај сат они су одмах знали, према Интерполовој бази су га нашли, и схватили да се ради о украденом предмету. Аукција је заустављена, предмет је заплењен, држава је обавештена, рекла је Ванушић.

Према њеним речима, реакција је уследила зато што су тачно знали порекло предмета, што показује да је "јако важно да не само установе заштите, већ и приватни колекционари воде базе података о делима.

Овим законом је предвиђено да је заштита археолошких налазишта трајна, исто као и аудиовизуелне и филмске грађе. То је наравно у складу са светском регулативом. То је први вид заштите и наравно кривични закон препознаје било какава илегална ископавања. Кривични поступак се води против лица која воде илегална археолошка ископавања, подсетила је Ванушић.

Говорећи о начину примене Закона о културном наслеђу, Ванушић је подсетила да се годину дана до његовог ступања на снагу доносе неопходни подзаконски акти којима се ближе дефинишу неке од одредбе закона.

У Министарству културе и информисања постоји инспекцији надзор над спровођењем закона. Колико је закон заиста добар мора да покаже време његове примене, навела је она.

EUR/RSD 117.3896
Најновије вести