На јучерашњој свечаности уручена је и награда Златна књига Библиотеке Матице српске, коју је ове године добио угледни српски писац и библиотечки посленик, управник и саветник Библиотеке у Лајковцу Радован Бели Марковић, као и Захвалница, чији је добитник Радован Мићић, дугогодишњи библиотекар саветник Библиотеке Матице српске.
Председник жирија и председник Управног одбора БМС академик Миро Вуксановићу у беседи је представио богато приповедно и романескно стваралаштво овогодишњег лауреата Златне књиге, указујући да није било двоумице да управо Радовану Белом Марковићу за вишеструке заслуге припадне ово вредно признање. Примајући награду, коју су му уручили Вуксановић и управник БМС Селимир Радуловић, Радован Бели Марковић је указао на почетку свог слова да „не може поуздано да извести о стању његове душе” док се у Матици српској суочава „са вршном тачком свог живота” у коме се његовим веком нешто позлаћује. Литерарном делу Радована Белог Марковића биће, иначе, посвећен и округли сто у Матици српској крајем ове године, а темати са њега затим објављени у зборнику.
Говорећи о свеукупном значају књиге, епископ бачки Иринеј је на јучерашњој свечаности указао да су најважније светиње у свакој месној цркви биле управо библиотеке, које су значиле много у културном развоју човечанства, а највеће светогрђе током историје било је уништавање књига. „Када је Матица српска формирана 1826. није се тачно знало чиме ће се све бавити, али је у средишту пажње њених активности свакако била књига и библиотечки рад”, подсетио је председник МС проф. др Драган Станић и нагласио да се Библиотека од тих година оснивања до данас развијала на убедљив начин, представљајући најчвршћи основ за развој науке, свеколико сабиралиште знања и енциклипедистичке облике излагања коју су у Матици имали најтемељније упориште када су српска наука и култура у питању.
О значају укупне библиотечке ризнице и података који се овде чувају, богатом потенцијалу инкунабула, старих рукописа на пергаментима и књигама говорио је министар културе Владан Вукосављевића, указујући на то да је све то настало корак по корак трудом, откупом, прикупљањем, поклонима наших великана, што отвара вечно питање да ли смо данас доследни наследници својих предака. „Време ће оценити наше послове и наш труд, на шта се наслањамо, каква нам је бакља предата у руке и коме треба да је предамо”, поручио је Вукосављевић цитирајући речи песника “будимо потомци да бисмо били преци”.
У беседи о књизи и библиотеци, управник БМС Селимир Радуловић је указао на то да од тога каква нам је књига, односно култура, зависи и одговор на питање колико ми уопште значимо на ваги постојања. Када је реч о књизи извесно је, како је рекао, да и она дели судбину савременог света и савременог човека с њиховим обеспокојавајућим бојама, звуцима и мирисима...
У уметничком програму учествовали су хор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ и драмски уметник Небојша Дугалић.
Н. Попов
