Зоран Вапа, директор покрајинског завода за заштиту споменика културе: Сви путеви воде у Карловце

Народна скупштина Републике Србије усвојила је недавно, на предлог војвођанског парламента, Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца.
Sremski Karlovci Foto: Dnevnik.rs
Фото: Сремски Карловци Фото: Дневник.рс

Први правни акт, који је у фокусу имао Српски Сион, ступио је на снагу 1991. и на његовим  темељима се потом неколико година знатније улагало у ревитализацију старог градског језгра, организованог око Трга Бранка Радичевића. Нажалост, у међувремену је примена тог акта замрла, па је на иницијативу Покрајинске владе формулисан нови, усклађен са системским законима који уређују област културе, културних добара, планирања, изградње и заштите животне средине.

– Доношење овог закона је битно из више разлога, а један од њих је што је њиме предвиђено стабилно финансирање обнове наслеђа Сремских Карловаца, у функцији развоја града, при чему се та средства обезбеђују из буџета Републике Србије, АП Војводине, локалне самоуправе, али је сад остављен и простор за коришћење фондова Европске уније и других међународних актера – каже за „Дневник” директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа. – Законом је такође предвиђено и образовање Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца, са ресорни министром на челу, док ће његов заменик бити покрајински премијер. Дефинисана је при томе јасна процедура на који начин ће убудуће бити усвајан програм рада, закључно са верификацијом Владе Србије. У сваком случају, рачунам да ћемо значајне помаке имати већ до краја ове године, а поготово у 2022, када је Нови Сад и Европска престоница културе.

Радило се, међутим, доста и пре доношења Закона, од 2018, захваљујући Управи за капитална улагања АПВ и Буyетском фонду за обнову Сремских Карловаца, који је основала Покрајинска влада. Тако су, уз раније обновљене зграде Гимназије и Црквено-народних фондова, већ завршени радови на Саборној цркви, приводе се крају они на западној фасади новог Патријаршијског двора, а почињу на згради Богословског семинара и на Жупном уреду. Уз то, у току су јавне набавке за послове обнове чувене Сабове куће у Улици Митрополита Стратимировића 18, као и објекта на Тргу Бранка Радичевића 3.

–  Очекујем и да крајем ове године, с обзиром на то да је пројекат комплетно готов и да је на темељу њега обезбеђена грађевинска дозвола, крену радови на партерном уређењу. Они обухватају Улицу Браће Анђелића, да би саобраћај могао да се измести, и проширење пешачке зоне, која ће убудуће бити омеђена Горњом и Доњом црквом, а у њу ће се улазити код Стефанеума. Уз то, у делу објекта, који се сада ради због повезивања пешачког саобраћаја са Дунавом, дакле у бившој згради Механизације, предвиђен је да буде тзв. визиторски центар, у којем би се посетиоци упознавали са свим знаменитостима Сремских Карловаца, али и фрушкогорских манастира, као саставног дела туристичке понуде.

Вапа као веома значајно истиче и то да су урађени пројекти обнова 20 приоритетних карловачких фасада, а план за ову годину је израда пројеката за још 20. То практично значи да неопходна пројектна документација, са свим потребним дозволама, иде испред финансирања, што и јесте суштина. Јер, били смо сведоци да је на многим пољима, и када има новца, недостајало ваљаних пројеката. Овде тог проблема неће бити.

– Сремске Карловце често упоређују са Сентандрејом. Међутим, убеђен сам у то да Карловци по броју посетилаца у будућности могу и да надмаше Сентандреју. Поготово због чињенице да су велика улагања државе у инфраструктурне пројекте, чија је реализација у току, попут пруге великих брзина Београд – Будимпешта, која пролази тик уз град, новог аутопута, као и дунавског пристана за речне крузере, игром случаја Сремске Карловце додатно ставила у фокус.

Иначе, у овој години, у којој Завод обележава велики јубилеј, седам деценија рада, поред Сремских Карловаца, много посла има и на Хиландару, у манастиру Бођани, цркви у Госпођинцима, на Вршачком замку, у подграђу Тврђаве у Бачу као и на тамошњој Донжон кули, затим на иконостасу цркве Светог Георгија у Боботи, иконама цркве у Сремској Каменици... Завршена је у међувремену израда номинационог досијеа за упис Културног предела Бача са окружењем на Унескову листу светске културне и природне баштине, а до септембра ће из штампе изаћи и монографија „Првих 70 година” у којој ће бити обухваћено оно најзначајније на чему су свој траг од 1951. оставили стручњаци Завода: сликари, вајари, архитекте, историчари уметности, археолози... Иначе, план да та публикација буде представљена у свим градовима за које је Завод израдио студије заштите старих градских језгара, од Новог Сада, Сомбора, Зрењанина, до Апатина, Бечеја, Вршца...

– Намера нам је да кроз промоцију монографије још једном отворимо тему значаја заштите нашег архитектонског и генерално споменичког наслеђа у урбаним зонама, које је, под налетом капитала, поново угрожено. При томе нису проблем само стамбени и пословни објекти, него и паркинзи, подземне гараже... С друге стране, ако је за утеху, локалне самоуправе су постале све заинтересованије за штићење онога што имају. Потврда за то је и недавни пример Суботице, где план, који је предвиђао рушење неких објеката у старом језгру, управо због тога није прошао. Или пример Новог Сада, где се у склопу партерног уређења Позоришног трга враћа некадашњи изглед простора око Успенске цркве. Нажалост, не можемо да вратимо ни Јерменску цркву ни део Јеврејске улице, који су срушени шездесетих година, али бар ћемо имати подсећање на то како је некада било.

Осим властите биографије, у овој години је Завод, у циљу презентације значаја бриге за културно наслеђе, припремио још неколико издања. Међу осталим, биће ту специјални број „Грађе за проучавање споменика културе Војводине”, а пре неколико дана је из штампарије стигла и изузетна монографија „Српски сликари XVIII – XX века; Ликови и дела” академика Дејана Медаковића (1922 – 2008). Једна од оних темељних књига националне културе, која се први пут појавила 1968. и то под окриљем Матице српске, објављена је у сарадњи са новосадским „Прометејем” у потпуно новом руху, јер је не само обогаћена врхунским репродукцијама, него је и изворни текст сам аутор кориговао и допунио. Наиме, овај замашни издавачки подухват је почео да се припрема још пре 15 година, заједно са академиком Медаковићем, али су се тек сад стекли услови да буде реализован, пре свега захваљујући Министарству културе и Покрајинској влади. 

М. Стајић

EUR/RSD 117.5668
Најновије вести