Преминула Мира Ступица

Југословенском драмском позоришту.

Пре само два дана дива нашег позоришта прославила је рођендан у кругу најближих.

Рођена као Мирослава Тодоровић 17. августа 1923. у Гњилану, где су јој родитељи, професори математике, службовали у гимназији.

Била је прво од четворо деце Радомира Тодоровића, родом из Орашца, и Данице, рођене Станишић из Ливна.

Њени биографи бележе да су два брата, Предраг и Зоран, умрли са свега две и три године, а неколико година потом је рођен трећи брат - Бора.

У Гњилану је са четири године гледала и прву позоришну представу - "Бој на Косову" у извођењу неке путујуће трупе.

Породица се потом сели у Горњи Милановац, на ново службовање, где јој 1932. од туберкулозе умире отац.

Самохрана мајка Даница са децом одлази у Аранђеловац, па у Београд, где ће се Мира препустити магији позоришта.

На сценама у Шапцу и Нишу, преко Народног и ЈДП-а, па све до театара Париза и Москве, низале су се улоге. Играла је у свим жанровима, али и од класике до савременог националног и иностраног репертоара. Била је незаборавна Петруњела, Глорија, бароница Кастели, Мадам Сан Жен...

Више пута је понављала да је врхунац глумачког дара остварила управо у режијама Бојана Ступице, током две деценије заједничког живота на сцени и ван ње.

За све чиме је задужила наш театар и филм нису је заобишле најзначајније награде и признања.

Добитница је Добричиног прстена, Статуете "Јоаким Вујић", награда "Павле Вуисић", фестивала "Дани Зорана Радмиловића"...

На великом платну дебитовала је у екранизацији романа "Бакоња фра Брне", почетком педесетих година прошлог века, а потом играла у филмовима "Јара господа" , "У мрежи", "Стојан Мутикаша", "Ханка", "Делије", "Крвава бајка", "Доручак са ђаволом", а у новом миленијуму и у "Седам и по" и "Паради".

Од великог броја ТВ остварења издваја се сигурно њена Кика Бибић из "Буквара", захваљујући којој су се многи описменили.

Своја животна искуства, која су била саткана од професионалних успеха, три брака (Мавид Поповић, Бојан Ступица и Цвијетин Мијатовић), али великих губитака, сабрала је у књигу "Шака соли", која је имала неколико издања.

У јавности се последњи пут појавила у априлу прошле године на Дан Југословенског драмског позоришта.

Ступица оставила немерљив траг у позоришном животу

Мира Ступица, која је преминула ноћас у 93. години, оставила је немерљив траг у позоришном животу Југославије и Србије, саопштило је Југословенско драмско позориште.

"Напустила нас је велика Мира Ступица, чланица Југословенског драмског позоришта од оснивања, као и загребачког Хрватског народног казалишта и београдског Народног позоришта", наведено је у саопштењу.

Ступица је оставила траг улогама у Атељеу 212, Београдском драмском позоришту и Звездара театру, као и Црногорском народном позоришту.

Неке од њених најзначајнијих улога су Петруњела у Држићевом Дунду Мароју, Луцијета у Рибарским свађама и насловна улога у Мирандолини Голдонија, Грушењка у представи Браћа Карамазови и Настасја Филиповна у Идиоту Достојевског.

Такође, Глорија Ранка Маринковића, Сардуова Катарина у Мадам Сан-Жен, Кохутова Марија (Марија се бори с анђелима), Пиранделова Игнација у Вечерас импровизујемо, Брехтова Џени у Опери за три гроша и Груша Вахандзе у Кавкаском кругу кредом, те Крлежина Баруница Кастели у Глембајевима, Шилерова Леди Милфорд (Сплетка и љубав) и Толстојева Ана Карењина. Последња улога у истоименом комаду - Принцеза Ксенија од Црне Горе, 1994.

На филму и телевизији одиграла је десетине улога у сарадњи са значајним редитељима и великим партнерима.

Добитница је свих најзначајнијих југословенских и српских награда за глуму, од Добричиног прстена, три Златна ловор вијенца сарајевског Меша, две Стеријине награде, Златне арене, награде "Павле Вујисић" за животно дело и многих других.

Њена књига "Шака соли" незаобилазно је штиво не само за љубитеље и познаваоца театра, него и као траг и сведочанство о времену друге половине двадесетог века, добу које је Мира Ступица снажно обележила својом глумачком појавом и јавним присуством.

Преминула је два дана после свог 93. рођендана.

Кремација на Новом гробљу је 23. августа у 13 часова.

Комеморација у Југословенском драмском биће одржана почетком септембра на Великој сцени позоришта.