Ње највише има код Шекспира, па не чуди што је још увек везана за то. У Нови Сад, тачније Чортановце, вилу „Станковић“, на Шекспир фестивал, долази са представом „Бура“ из Народног позоришта у Ници (Француска), где већ пет година ради и као уметничка директорка.
Ирина Брук је каријеру градила и као глумица, у Лондону, Њујорку, а играла је и код свог оца, у Паризу, где је рођена, у Чеховљевом „Вишњику“. Режирала је широм Европе. Након целог живота посвећеног позоришној уметности, октрива да је време за нешто друго...
Откуд инспирација за „Буру“, или је можда била наручена?
– Никад не радим по наруyби. Заиста сам желела да испричам ту причу. Много мог рада у театру, очигледно, везано је за детињство, породицу која ми је била веома важна. Прву „Буру“ гледала сам са пет–шест година, у веома авангардној режији мог оца. Тога сам се сетила тек кад сам видела фотографију на којој сам веома кратких ногу (смех).
„Бура“ је позната као комад који је несумњиво Шекспиров. Да ли га можда и то код вас издваја у његовом опусу?
– За мене, све од Шекспира написао је Шекспир. Нисам посебно заинтересована за ту тематику, за то што нико не верује да је неко могао бити толико надарен, па тражи изговоре и оправдања.
„Бура“ коју сте режирали има помало уврнут приступ. Просперо није свемогући чаробњак, господар елемената, него шеф кухиње...
– То није уврнуто, то је једноставно дошло из тога што сам желела да представа буде блиска широком кругу публике. Приступачна. Савремена. Да представља нешто с чим људи могу лако да се повежу. Када је неко војвода, краљ, нисам сигурна да неко има однос са тим. Било ми је занимљивије да тај симбол претворим у нешто модерно. Када је неко шеф ресторана, помислила сам да би било лакше да разумемо ту позицију моћи. Такође, доста тога је одредило што глумац који игра Проспера воли да кува и заиста је сјајан у томе. Тако се све сложило.
Многе позоришне студије су већ указивале на ту страну Шекспира, карактеристику да многи заплети у његовим драмама зависе од нечије кухиње, напитака, хране...
– Овде је било пресудније то у вези глумца који је сјајан шеф кухиње.
Ви имате и сина којег сте назвали Просперо. Да ли то открива још нешто у вези Шекспира и представе коју ће ускоро моћи да види и новосадска публика?
– Наравно. Шекспир је у мојим генима. Тешко је било побећи од тога.
Сигурно је уобичајено питање управо то о вашем оцу, његовом уметничком генију...
– Да, код нас је као у циркусу, позив се преноси с колена на колено. Сада ћу можда покушати да побегнем од тога, од утицаја још из детињства, да пронађем нове форме израза. Кад сам била млада, отац је то урадио путујући по Африци, правећи другачију врсту позоришта, забавног и приступачног. Наравно, и врло филозофичног, заснованог на истраживању, али као детету, веома ми је била блиска та његова фаза. Дефинитвно су ми страст, смрт, веома важни мотиви које сам обрађивала другачијим стилом од свог оца, али још увек се осећам више као ауторка позоришта на сеоском тргу. Управо „Бура“ је драма о великом чаробњаку и његовој кћерци, тако да и на личном плану могу да се повежем са њом. Са моћи коју представљају очеви својим кћеркама. На крају „Буре“ он одлази, ослобађа и себе и друге, да свако живи свој живот. Ја ћу сада напустити место уметничке директорке театра у Ници и покушати да кренем другачијим путем.
Игор Бурић
Ново, шесто издање Шекспир фестивала, биће одржано од 27. јуна до 3. јула, а обухвата извођење представа “Ричард Трећи” у режији Александра Поповског (“Гавела”, Загреб), “Бура” Ирине Брук (Народно позориште Ница), “Богојављенска ноћ” у режији Гаја Реталака (Бриy хаус театар, Лондон), те пројекта “Мој Шекспир” Никите Миливојевића (продукција Шекспир фестивала), које ће моћи да види публика, ако не у Чортановцима (због кише), онда у Српском народном позоришту. Карте за Шекспир фестивал могу да се купе по ценама од 700 до 900 динара на продајним местима “Тикетс”, а ту је, коме треба, и повратна карта из Београда и Новог Сада, по цени од 300 динара.
