По речима редитеља, овај комад говори о неколико важних тема за данашње гледаоце, мађу којима су усамљеност савременог човека, однос према смрти, и љубав која нас може спасити од ње.
- Мислим да тога има у сваком добром комаду јер су то неке универзалне истине које добри писци веома лако и вешто имплементирају, тако да су у питању неке вечне теме иако стављене у савремени контекст, данас и овде. Постоје јасне индиције да је овако било одувек и да ће тако можда заувек остати уколико се сами не променимо, још од Чарлса Дикенса до данас, људи путују усамљени у својим одвојеним кочијама. Али ове теме, по себи, не биле толико интересантне или привлачне да нису испричане на један један нежан, ваздушаст, пријемчив, духовит начин - наводи редитељ.
Уз усамљеност, нежност и саосећајност, у односима међу ликовима присутна је, по речима Ћопића, и себичност, или љубав према себи, на чијој позадини препознајемо вредност људскости и праве љубави.
- У том смислу верујем да ће и публика имати прилику да учествује у овој представи на онај исконски, позоришни начин, идентификујући себе са ликовима приче, проживљавајући оне судбинске ударе, емотивне и моралне борбе које се одвијају у јунацима које гледају на сцени - додаје редитељ Ћопић, који први пут режира у зрењанинском позоришту.
Сара Рул нам овим комадом, како наводи у својој редитељској белешци, између осталог, упућује један „позив на буђење”; на једну поетску, нежну, љубавну побуну против материјалистичких, тривијалних и све површнијих међуљудских односа.
О класичној драмској литератури каже да класици нису узалуд класици, “у њима постоји нешто универзално што је својствено човековој природи и тако је од памтивека, и као такви су неопходни, па и нека њихова нова читања у различитим контекстима”.
- Што се тиче савремених драмских текстова у које спада и комад „Телефон мртвог човека” Саре Рул, мислим да њима тек предстоји тест времена, али је сјајна ствар са њима то што они, када су добри, улазе у комуникацију са савременим човеком и друштвом - указује Ћопић.
У представи играју: Наташа Илин, Јелена Шнеблић Живковић, Миљан Вуковић, Наташа Луковић, Данило Миловановић (к. г.), Сања Радишић, и Александар Дошен. Комад су с енглеског језика превели Никола Јовановић и Вишња Сретеновић, а ауторску екипу чине и костимографкиња Ивана Ристић, сценографкиња Дуња
Костић, композитор Владимир Пејковић, и сарадник за сценске борбе Дејан Карлечик. Вечерас је прва реприза.
Н. П-ј.
