Како је недавно на промоцији књижевних издања Стеријиног позорја, као члан уредништва, истакао Александар Милосављевић, “Сцена” се увек труди да испрати актуелности, али кроз оквир који ће бити важан и наредним генерацијама читалаца и истраживача.
– Не би било изненађење да су се сами позориштници досетили да на тај начин, присуством у ономе што је могуће дефинисати као културни живот удоба короне, партиципирају на једини могући начин - посредством телевизије... Показало се, на невољу, да им је на располагању било најпроблематичније средство којим је данас у Србији позориште у стању да потврди властити (друштвени) значај, а самим тим и важбост културе и театра у друштву које је, узгред, одавно од културе и театра дигло руке - записао је Милосављевић, отварајући нови број “Сцене”, у тексту који се под маском актуелне пандемије, заправо бави односом два различита, ако не и супротстављена медија - позоришта и телевизије.
Упркос одлагању фестивала Стеријино позорје за август, “Сцена” кроз извештај и интервју са селектором Светиславом Јовановом излази у сусрет овој манифестацији. Занимљиво, гледајући “мимо” слекције, Светислав Јованов проблематизује актуелне примедбе да већ дуго са домаћих позоришних сцена одсуствују нове комедије.
– У последњих пола века најмање, савремена комедија у српском театру (у коју, наравно, не укључујем потпуно комерцијалне продукте, нити “тезгарошке” лакрдије), представља не само споредни ток него се и њене солидније манифестације багателишу од стране критичара и театролога - ако се већ не сматрају делима нижег ранга. Уз то, ову заблуду често учвршћују успешна сценска осавремењивања Стерије или Нушића. али, погледајмо отворено: док из седамдесетих година прошлог века остају комедије Црнчевића, Боре Ћосића и условно Пекића (коме су данас, изузев Мрешћења шарана, смешни комади Аце Поповића?), а из осамдесетих и деведесетих Ковачевић (Маратонци и Радован Трећи) и Копривица - где је комедија након 2000. године? – наводи Јованов.
Нови број “Сцене” садржи и остале, такозване сталне рубрике, посвећене теорији, образовању, историји... У рубрици посвећеној савременим светским драматичарима представљена је Марина Вујчић и њена драма “Подморница”, док се у рубрици “Нова драма” може да прочита “Успаванка за Алексију Рајчић” Ђорђа Косића, награђеног на Конкурсу Стеријиног позорја за савремени домаћи драмски текст 2019.
И. Бурић
